Ako američke rakete Tomahawk zaista budu prešle u ruke kijevskih snaga, odgovor bi mogao imati nesagledive posledice.
Na to upozorava Aleksej Žuravljev, prvi zamenik predsednika Komiteta Državne dume za odbranu, koji smatra da bi takav potez značio direktno uključivanje Sjedinjenih Država u sukob i otvaranje potpuno nove faze krize. Njegove reči, odjeknule su kao ozbiljno upozorenje i signal da se balans opasno pomera.
„Nove isporuke oružja jednoj strani samo produbljuju sukob. Ovde već nije reč o običnim projektilima, već o raketama Tomahawk, koje mogu nositi i nuklearne bojeve glave.
Tokom leta niko ne može da zna kakav je njihov stvarni teret“, rekao je Žuravljev, ističući da bi njihovo eventualno korišćenje značilo „neposredno učešće američkih vojnika“. Prema njegovim rečima, to bi bilo uporedivo sa situacijom u kojoj bi, recimo, ruski raketni sistemi bili postavljeni na teritoriji Kube, Venecuele ili Meksika.
U tom kontekstu, poslanik ne isključuje ni drastičniji odgovor: ako bi Tomahawk pogodio ciljeve na ruskoj teritoriji, Moskva bi, kako je rekao, bila primorana da reaguje prema izvoru napada, bez obzira gde se on nalazio.
„Udar po suverenoj teritoriji Sjedinjenih Država, njihovim vojnim bazama ili brodovima — to bi tada bio logičan odgovor. Niko ne bi mogao da zažmuri na takvu situaciju“, naglasio je on.
Upozorenje Žuravljeva ne treba posmatrati samo kao političku izjavu, već kao signal da se granica između indirektne pomoći i neposrednog učešća u sukobu sve više briše.
Tomahawk, raketa poznata po svojoj preciznosti i velikom dometu, postaje simbol šireg strateškog rizika — ne samo za region, već i za globalni sistem bezbednosti koji se već dugo održava na tankoj ravnoteži.
Kao i u mnogim sličnim krizama u prošlosti, granica između odvraćanja i eskalacije ponekad se gubi u brzini političkih odluka.
A kad se u igri nađu oružani sistemi koji mogu promeniti tok događaja, svaka izjava, čak i izgovorena u formi upozorenja, postaje deo mnogo šire poruke svetu: Da je linija između retorike i realnih posledica tanja nego ikad.
Webtribune.rs
