Mnogi ljudi misle da američka spoljna politika ima neke veze s demokratijom, ljudskim pravima, nacionalnom bezbednošću, ili možda sa terorizmom ili slobodom, ili blagostanjem, ili nešto slično.
Zanimljivo je verovanje da je Vašington zainteresovan za sve to. Drugi ljudi su jednostavno zbunjeni, ne uviđajući obrazac američkog međunarodnog ponašanja. Zaista, objašnjenje je jednostavno.
Razlog je naravno imperija, želja za osvajanjem čovečanstva. Partski, rimski, astečki, habsburški, britanski. Nikada ne prestaje.
[adsenseyu1]
Kada je sovjetska imperija propala, Amerika je delovala spremno da uspostavi prvu istinsku svetsku imperiju. Razvijene zemlje bile su američki vazali, mnoge od njih su zauzeli američki vojnici: između ostalih, Evropa, Kanada, Japan, Južna Koreja, Latinska Amerika, Saudijska Arabija i Australija.
SAD su imale daleko dominantnu ekonomiju i najveću vojsku, kontrolisale MMF, NATO, dolar, SVIFT, i uživale su tehnološku superiornost. Rusija je bila u haosu, dok je Kina bila daleka mrlja na horizontu, analizira Fred Rid za unz.com
Moćne grupe u Vašingtonu, kao što je PNAC, počele su da sprovode uzurpaciju, ali je pravi udar nastao napadom na Irak. Sadašnja spoljna politika se otvoreno fokusira na dominiranje planetom. Zapanjujuće je što neki ljudi to ne primećuju.
Svet funkcioniše na nafti. Kontrola snabdevanja prenosi gotovo apsolutnu vlast nad onim zemljama koje nemaju svoju. (Na primer, Japanci bi uskoro jeli jedni druge ako bi im bio prekinut protok nafte.) Saudijska Arabija je američki protektorat i, pošto je videla šta se dogodilo Iraku, zna da može biti osvojena u kratkom roku ako ispadne iz toka . Američka mornarica može lako da blokira tankerski saobraćaj od Hormiza do bilo koje ili do svih zemalja.
Glavna svrha uništenja Iraka bila je dobijanje kontrole nad njihovom naftom i stavljanje američkih snaga na granicu sa Iranom, još jednom naftnom silom. Trenutni pokušaj izgladnjivanja Iranaca ima za cilj instaliranje američkih vladinih marioneta. Tekući udar u Venecueli traži kontrolu nad još jednom ogromnom rezervom nafte. To će služiti i za zastrašivanje ostatka Latinske Amerike, pokazujući šta se može dogoditi bilo kojoj zemlji koja prkosi Vašingtonu. Zašto su američke trupe u Nigeriji? Pogodite šta Nigerija ima.
Imajte na umu da su Irak i Iran, pored svoje nafte, geostrateški bitni svetskoj imperiji. Dalje, neizmerno snažno jevrejsko prisustvo u SAD-u podržava ratove na Bliskom istoku zbog svojih ličnih ciljeva. Dakle, naravno, i industrija oružja.
Da bi veliko carstvo prevagnulo, Rusija i Kina, iznenadni potonji kandidati, moraju biti neutralizovane. Zbog toga se sprovodi kampanja da se Rusija slomi ekonomskim sankcijama. Istovremeno, Vašington gura NATO, samo na istok, želi da stavi američke snage u Poljsku, planira svemirsku komandu čija je jedina svrha da zastraši Rusiju ili da je dovede do bankrota, iz istog razloga napusti Ugovor o INF-u i traži sprečavanje trgovinskih odnosa između Rusije i evropskih vazala (npr. Severni tok II).
Kina je, naravno, ključna prepreka širenju Carstva. Ergo trgovinski rat. Amerika mora da zaustavi kineski ekonomski i tehnološki napredak i to sada, jer neće dobiti drugu šansu.
U ovom trenutku imperija je na kriznoj tački. Amerika ne može da se takmiči sa Kinom komercijalno, a sve više ni tehnološki. Vašington to zna. Prednosti Pekinga su prevelike: ogromno i rastuće domaće tržište, daleko veća populacija veoma bistrih ljudi, profitna ekonomija koja omogućava velika ulaganja u zemlji i inostranstvu, stabilna vlada koja može dobro da planira budućnost.
Amerika? Njena moć je ranjivija nego što se čini. Sjedinjene Države su nekada dominirale ekonomski tako što su proizvodile bolje proizvode po povoljnijim cenama, imale su veliki trgovinski suficit i jedva da su imale konkurente. Danas je deindustrializovana, vodi trgovinski deficit sa skoro svima, nosi astronomski i nekontrolisani državni dug i proizvodi nekoliko stvari koje svet ne može dobiti drugde, često po nižoj ceni.
Sve više je američka komercijalna moć potrošač, a ne proizvođač. Vašington govori drugim zemljama: „Ako ne učinite kako mi kažemo, mi nećemo kupiti vaše proizvode.“ Neophodna zemlja je neophodno tržište. Sa nekoliko i sve manjim (mada važnim) izuzecima, ako bi prestala da prodaje proizvode Kini, Kina bi jedva primetila, ali ako bi prestala da kupuje, kineska ekonomija bi propala. Tarife, imajte na umu, samo su razlog da ne kupite stvari u Kini.
Pošto je rasipno američko tržište od vitalnog značaja za druge zemlje, one često rade po naređenju. Ali azijska tržišta rastu. Kao i azijske industrije.
Kako se američka konkurentnost smanjuje, Vašington pribegava taktici snažnih ruku. Nema izbora. Najistaknutiji primer je internet 5G, vrlo velika stvar, u kojoj Huavei drži vodstvo. Ne mogavši da obezbedi bolji proizvod po boljoj ceni, Vašington zabranjuje vazalima da posluju sa Huaveijem. U onome što izgleda kao očaj, izvanredna nacija je zapravo stvorila pokorenu Kanadu hapseći ćerku osnivača Huaveja.
Plima teče protiv Carstva. Pre nekoliko decenija, ideja da bi se Kina mogla tehnološki takmičiti sa Amerikom izgledala bi besmisleno. Danas Kina napreduje zapanjujućom brzinom. Tu je rame uz rame sa SAD-om u superračunarima, pokreće putovanja na mesec, vodi u 5G internetu, vodi u genetici, dizajnira čipsete svetske klase (npr. Kirin 980 i 920) i pametne telefone. Još jedna ovakva decenija ili dve i Amerika će biti na ivici.
Američki pad je u velikoj meri samoprouzrokovan. SAD biraju svoju vladu putem konkursa za popularnost među provincijskim advokatima, a ne po nadležnosti. Američko obrazovanje se pogoršava zbog napada socijaldemokrata. Vašington troši na vojsku umesto na infrastrukturu i ekonomiju. Ona je politički haotična, njene politike se menjaju sa svakom novom upravom.
Prvo pravilo carstva je: „Ne dopustite da se vaši neprijatelji ujedine.“ Umesto toga, Vašington je gurnuo Rusiju, Kinu i Iran u koaliciju protiv Carstva. Moglo je biti i jasnije, da se Iran čvrsto integriše u evro-američku ekonomiju, ali Izrael ne bi dopustio da Amerika to učini. Isti pristup bi funkcionisao sa Rusijom, rasno bliže Evropi od Kine i zapravo svestan da ima ogroman prazan Sibir koji se graniči sa prenaseljenom Kinom. Nametanjem sankcija i protivnicima i saveznicima, Vašington promoviše dedolarizaciju i priznanje da Amerika nije saveznik već gospodar.
Sada ili nikad. Ako velika američka moć, ali moć u opadanju, ne podjarmi ostatak sveta brzo, rastuće sile Azije će ga preplaviti. Čak i Indija raste. Ili sankcije pokoravaju svet, ili Vašington počinje svetski rat. Ili Amerika postaje samo još jedna zemlja.
Webtribune.rs
