U slučaju da na novembarskim izborima u SAD-u pobedi kandidat demokrata Džo Bajden, SAD bi od Srbije ultimativno zahtevala priznanje Kosova i do toga ne bi išla zaobilaznim putem, preko ekonomske normalizacije, smatraju sagovornici Nova.rs.
Oni takođe navode da Bajdenovoj administraciji Izrael ne bi bio toliko važan, te da ne bi toliko insistirala na premeštanju srpske ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim.
[adsenseyu1]
Visoki srpski zvaničnici u u nekoliko navrata već su isticali da je aktuelni predsednik SAD-a Donald Tramp naklonjeniji Srbiji u odnosu na američke demokrate, te da ima više razumevanja prema zvaničnom Beogradu kada je u pitanju rešavanje kosovskog problema.
IZA SCENE: Taj plač što se čuje – Ne plače samo Milo nego balkanska hobotnica koja se rušihttps://t.co/wJn8av53Oy
— Webtribune.rs (@WebtribuneRs) September 11, 2020
Sinoć je predsednik Aleksandar Vučić naveo da Srbija do ovog trenutka nije imala podršku SAD u poslednjih 30 godina i da budućnost nedavno potpisanog sporazuma u Vašingtonu zavisi pre svega od toga kako će Tramp proći na izborima u Americi, koji su zakazani za 3. novembar.
[adsenseyu4]
Sagovornici Nova.rs slažu se da se promenom vlasti u SAD-u mnogo toga ne bi promenilo kada je u pitanju američka politika prema Kosovu, jer i republikanci i demokrate od Srbije traže da ga prizna.
Ipak, prema njihovom mišljenju, razliku pravi put kojim bi išli po priznanje, a kako navode postoje i neke tačke u vašingtonskom sporazumu koje bi Trampova i Bajdenova administracija različito tretirale.
Dragan Đukanović, predsednik Centra za spoljnu politiku, navodi da će strateške odrednice sporazuma iz Bele kuće biti implementirane nezavisno od toga ko će pobediti na izborima u SAD, ali dodaje da Bajdenov pristup kada je reč o zahtevu Srbije da prizna nezavisnost Kosova ne bi bio ovako “indirektan”, kakav je sada.
“Bile bi zaobiđene aktivnosti poput ‘ekonomske normalizacije’ i zapravo bi došlo do fokusiranja na postizanje sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma i bržeg vezivanja Srbije za zapadnu hemisferu svetske politike. Sa druge strane, Bajdenu neće biti akcenat na odnosima sa Izraelom, a pre svega u smislu premeštanja ambasade Srbije u Jerusalim”, smatra Đukanović.
On dodaje da bi, ma ko pobedi na američkim izborima, ostali strateški delovi sporazuma vezani za saobraćajnu infrastrukturu svakako ostali aktuelni, te da će odredbe tog dokumenta koje se odnose na “diverzifikaciju energetskih izvora Srbije (odnosi sa Rusijom), ali i na 5G mrežu (odnosi sa Kinom)” biti implementirane.
“Često se u poslednjim decenijama smatralo da će primene američke administracije krucijalno menjati i njihov odnos prema Srbiji, odnosno Balkanu. To se nije dešavalo. I ranije su postojala mišljenja, na primer oko Dejtonskog ili Kumanovskog sporazuma, da će se odnos SAD izmeniti u zavisnisti od toga ko je predsednik ove države. Ni to realnost nije potvrdila”, ističe Đukanović i dodaje da će, ukoliko pobedi Bajden, američki odnos prema Balkanu biti izričitiji u smislu novih zahteva prema Srbiji, ali i drugim državama Zapadnog Balkana.
[adsenseyu1]
“Tako će biti sve dok SAD u ovom delu Evrope, kako se kaže, “ne dovrše” posao koji su otpočele još pre tri decenije”, dodaje on.
Da Bajdenova administracija ne bi insistirala na premeštanju ambasade u Jerusalim, smatra i Milan Krstić sa FPN, koji je i urednik portala americki-izbori.rs. On navodi da je moguće da bi Bajden drugačije tretirao i odnos prema Hezbolahu, kojeg bi Srbija, prema dogovoru, u celosti trebalo da proglasi za terorističku organizaciju.
“Hezbolah se smatra produženom rukom Irana, a Bajdenova administracija bila bi na tragu Obamine politike, koja se zalagala za sporazum sa tom zemljom, što nije slučaj sa Donaldom Trampom. Takođe, mislim da se u slučaju pobede Bajdena ne bi toliko insistiralo tački sporazuma o 5G mreži. Tramp je svoju spoljnu politiku usmerio prema Kini, kao uravnotežavanju kineske moći, dok Bajden se percipira koji je u svojim stavovima mekši prema Pekingu”, kaže Krstić.
Krstić dodaje da izborom novog predsednika u SAD-u bile rizikovana realizacija ekonomskih odrednica sporazuma, koja se odnosi na finansijske i infrastrukture projekte.
“Bajden bi imao ultimativni stav da Srbija mora da prizna Kosovo. I Tramp se zalaže za priznanje nezavisnosti, ali očigledno ne na takav način”, zaključuje on.
(Nova.rs)
