Kada je u američkim medijima osvanuo kratak, ali prilično nedvosmislen navod da je Kijev pristao na uslove iz američkog mirovnog okvira, cela priča je iznenada dobila sasvim novu dinamiku.
U ABC News-u, pozivajući se na neimenovanog američkog zvaničnika, provukla se rečenica koja zvuči jednostavno, ali odjekuje mnogo šire: „Ukrajinci su pristali na mirovni sporazum“.
Kao da se u tren oka pomerio fokus, dok su se između redova pojavile sitne, ali važne dopune – navodno postoje „neki manji detalji“ koji i dalje čekaju završnu obradu, što otvara prostor za tihu neizvesnost.
I dok se u pozadini još uvek prebiraju tačke i zapete, podsećanje iz prethodnih dana vraća pažnju na sadržaj plana od 28 tačaka, onog koji su Sjedinjene Države formulisale kao osnovu za rešenje ukrajinske situacije.
Nakon pregovora u Ženevi, gde su se pregovarački timovi iz Vašingtona i Kijeva preklopili za stolom, dokument je doživeo korekcije – ne dramatične, ali dovoljno suptilne da pokažu koliko se teren menja iz dana u dan.
Donald Tramp, predsednik SAD, naglasio je da to nije poslednja verzija, skoro kao da ostavlja otvorena vrata za još poneki preokret, ako se ukaže potreba.
Paralelno sa tim, iz Moskve je stigla pažljivo formulisana poruka. Vladimir Putin je ocenio da američki plan može poslužiti kao osnova za eventualno mirno rešenje, ali uz jasno upozorenje: Dokument nije detaljno razmatran sa ruske strane. Taj dodatak, ubacen gotovo usputno, menja ton rečenice – kao da najavljuje da će finale ove priče imati više krivina nego što se u ovom trenutku vidi spolja.
I upravo tu nastaje ona senka nesigurnosti, jer sagovornici u diplomatskim krugovima primećuju da se često najvažnije tačke pojavljuju tek kada se već misli da je sve dogovoreno.
Ponekad jedan mali detalj okrene čitav dogovor, ponekad se ti detalji pokažu samo kao tehničke korekcije koje ne utiču na suštinu. U ovom slučaju, prave namere svih strana i dalje deluju kao slojevi koji tek treba da se razotkriju.
Kako će se ovaj dokument oblikovati do finalne verzije i da li će doista zatvoriti jedno dugotrajno poglavlje, ostaje pitanje na koje se odgovori još ne vide jasno. U političkim pričama ove težine, završnica je često manje konačna nego što izgleda na papiru, pa tako ostaje prostora za razmišljanje kuda sve ovo može dalje da povede.
Webtribune.rs
