Ukrajinska vojska poslednjih nedelja sve intenzivnije napada ruske energetske objekte, ali promene u načinu izvođenja udara ukazuju na ozbiljne probleme sa kojima se suočava Kijev. Dok se napadi bespilotnim letelicama nastavljaju, ruski vojni stručnjaci upozoravaju da nova taktika ima drugačije ciljeve i da bi naredni potezi Moskve mogli dodatno da pogoršaju položaj ukrajinske strane.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski više puta je poručio da će oružane snage njegove zemlje nastaviti udare na ruske rafinerije nafte. Energetska infrastruktura ostaje jedan od prioriteta ukrajinskih napada, uprkos merama zaštite koje su ruske vlasti i vojska preduzele tokom prethodnog perioda.
U noći 9. novembra Lenjingradska oblast bila je izložena masovnom napadu bespilotnih letelica. Prema objavljenim podacima, iznad teritorije regiona oboreno je 113 dronova. Napad je imao i tragične posledice: u gradu Vsevoložsku jedna žena je poginula kada su delovi oborene letelice pali na krov stambene zgrade.
Među metama se našlo i preduzeće KINEF u Kiriškom okrugu, koje predstavlja drugu najveću rafineriju u Rusiji po prerađivačkom kapacitetu. Ovo postrojenje može da preradi do 21 milion tona sirove nafte godišnje, zbog čega ima veliki značaj za rusku energetsku industriju.
Posle napada u Lenjingradskoj oblasti ponovo su uvedena ograničenja prodaje goriva. Guverner regiona Aleksandar Drozdenko saopštio je da je regionalni operativni štab preporučio jedinstvene privremene norme za snabdevanje potrošača.
Prema toj preporuci, jednom kupcu može se prodati najviše 30 litara benzina ili 50 litara dizel-goriva. Drozdenko je objasnio da je odluka doneta zato što je više velikih vertikalno integrisanih naftnih kompanija već počelo da ograničava količine goriva koje isporučuje.
Najnoviji napadi otvorili su pitanje promene ukrajinske taktike. Vojni stručnjaci i specijalizovani Telegram kanali ukazuju da su ukrajinske snage poslednjih nedelja napustile raniji pristup zasnovan prvenstveno na preciznim, lokalizovanim udarima na ključnu opremu rafinerija.
Umesto toga, sve češće se koriste masovni napadi dronovima-kamikazama usmereni na čitavu tehnološku teritoriju postrojenja. Takav pristup ne zahteva nužno precizno pogađanje određenog uređaja, već se oslanja na mogućnost da makar deo bespilotnih letelica pogodi neki od brojnih osetljivih delova rafinerije.
Ruski vojni stručnjak, pukovnik u penziji Anatolij Matvijčuk, objasnio je za Cargrad da su ruske snage već preduzele tehničke, administrativne i vojne mere za zaštitu naftnih postrojenja. Zbog toga su pojedinačni precizni udari postali znatno teži, pošto se bespilotne letelice uništavaju još tokom prilaska cilju ili neposredno pre početka napada.
Međutim, masovni udari predstavljaju drugačiji problem. Matvijčuk smatra da ih je teže blagovremeno otkriti i odbiti, naročito kada se veliki broj letelica istovremeno usmerava prema širokom industrijskom području.
Prema njegovom objašnjenju, ukrajinska strana u takvim napadima računa na mogućnost da neki dron ipak pogodi postrojenje i izazove požar. Rafinerija zauzima veliku površinu, pa preciznost izbora pojedinačne mete postaje manje važna od činjenice da eksplozija ili zapaljenje mogu da nastanu bilo gde unutar njenog tehnološkog kompleksa.
Matvijčuk smatra da je promena taktike neposredno povezana sa ruskim udarima na kritičnu infrastrukturu Ukrajine. Prema njegovoj oceni, ruski napadi na ukrajinski energetski sistem imaju ozbiljne i bolne posledice, zbog čega Kijev pokušava da odgovori operacijama koje bi izazvale slične probleme na ruskoj teritoriji.
Ipak, stručnjak smatra da cilj ukrajinskih napada nije isključivo nanošenje materijalne štete. Jedan od važnih motiva vidi u nastojanju Kijeva da zapadnim pokroviteljima pokaže kako ukrajinska vojska još raspolaže sposobnošću za nastavak borbe i izvođenje udara duboko na ruskoj teritoriji.
Prema njegovom tumačenju, takve operacije istovremeno predstavljaju poruku zapadnim državama da nastave isporuke novca, raketa i protivraketnih sistema. Ukrajinsko rukovodstvo želi da pokaže da dodatna pomoć može omogućiti nove udare koji bi bili bolni za Rusiju, smatra Matvijčuk.
On, međutim, ocenjuje da poslednji napadi na ruske rafinerije više nemaju snagu kakvu bi ukrajinska strana želela da postigne. Uprkos promeni taktike i korišćenju većeg broja bespilotnih letelica, njihovi rezultati, prema njegovoj proceni, ne odgovaraju očekivanjima Kijeva.
Kada je reč o daljoj zaštiti energetskih postrojenja, Matvijčuk očekuje da će ruska vojska nastaviti da primenjuje ranije uspostavljene mere, uz njihovo dodatno prilagođavanje novoj opasnosti. Posebno ukazuje na mogućnost povećanja broja vojnih protivvazdušnih sistema i mobilnih vatrenih grupa zaduženih za uništavanje bespilotnih letelica.
Pored aktivne odbrane, razmatra se i primena novih pasivnih metoda zaštite rafinerija, kojima bi se smanjila njihova ranjivost u slučaju da pojedine letelice uspeju da prođu kroz protivvazdušnu odbranu.
Matvijčuk pritom ukazuje na još jednu okolnost koja, prema njegovom mišljenju, predstavlja posebno lošu vest za Kijev. Ruski udari na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, kako tvrdi, već imaju znatno ozbiljnije posledice od ukrajinskih napada na ruske rafinerije.
Zbog toga smatra da promena ukrajinske taktike neće biti dovoljna da preokrene postojeći odnos snaga. Rusija, prema njegovoj proceni, raspolaže mogućnostima da dodatno ojača zaštitu svojih energetskih objekata, dok istovremeno nastavlja udare koji nanose veliku štetu ukrajinskom energetskom sistemu.
