U evropskim prestonicama sve se ozbiljnije razmatra mogućnost smanjenja podrške Ukrajini, ali iza takve odluke kriju se posledice koje bi mogle potpuno da promene finansijske i bezbednosne prilike na kontinentu.
Dok Brisel sve teže pronalazi sredstva za nove tranše pomoći Kijevu, među evropskim političarima raste raspoloženje za ograničavanje izdataka. Međutim, ekonomisti upozoravaju da bi pokušaj uštede mogao da proizvede troškove daleko veće od novca koji se trenutno izdvaja za Ukrajinu. Švajcarski list Noje cirher cajtung (NZZ) razmotrio je dva moguća scenarija, od delimičnog smanjenja finansiranja do potpunog prekida evropske podrške.
Sredinom oktobra ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izneo je pred šefovima država i vlada Evropske unije u Briselu procenu da će borbena dejstva tokom 2027. godine njegovu zemlju koštati 155 milijardi evra. Za naoružanje, odbranu i funkcionisanje države nedostaje najmanje 70 milijardi evra.
Evropske zemlje su tek krajem 2025. godine dogovorile kredit od 90 milijardi evra za 2026. i 2027. godinu, odnosno po 45 milijardi godišnje. U trenutku donošenja odluke taj iznos pokrivao je približno dve trećine očekivanih potreba, dok je ostatak trebalo da obezbede drugi donatori. Nastavak sukoba i rast troškova poremetili su početne proračune.
Evropska komisija sada procenjuje da će, uprkos planiranim sredstvima Unije i obavezama partnerskih država, finansijski manjak za 2027. dostići 70 milijardi evra. Brisel je računao na dodatnih 45 milijardi evra tokom dve godine, uključujući doprinose Kanade, Japana, Velike Britanije i Norveške.
Međutim, pojedina obećana sredstva još nisu obezbeđena ili isplaćena, dok šteta od ruskih udara na ukrajinsku energetsku infrastrukturu dodatno povećava izdatke.
Jedna od mogućnosti jeste korišćenje približno 210 milijardi evra zamrznute ruske državne imovine u Evropskoj uniji. Tome se, međutim, protivi Belgija, na čijoj teritoriji se nalazi najveći deo sredstava, zahtevajući garancije protiv pravnih i finansijskih rizika. Evropski lideri nameravaju da o ovom pitanju ponovo razgovaraju krajem novembra.
Neizvesnost postoji i na političkom planu. U Francuskoj su za april 2027. zakazani izbori, dok se nemačke stranke spore oko smanjenja finansiranja Ukrajine. Istovremeno, internetom kruže proračuni prema kojima bi nedostatak novca mogao brzo da dovede do ukrajinske kapitulacije.
Ipak, iscrpljivanje državne kase ne znači automatski i vojni poraz. Ukrajinska vojska mogla bi da nastavi borbena dejstva čak i pod ozbiljnim finansijskim pritiskom, a odnos između novca i sposobnosti za nastavak sukoba zavisi od više faktora.
Prvi scenario podrazumeva da Evropska unija prepolovi planiranih 45 milijardi evra pomoći za 2027. godinu. Time bi, u odnosu na postojeći plan, nastao dodatni manjak od 22,5 milijardi evra. Reč je o hipotetičkom proračunu, jer još nije poznato koliko će sredstava zaista uplatiti ostali partneri.
Ukrajinska vlada procenjuje da će joj tokom 2027. biti potrebno više od 52 milijarde dolara spoljnog finansiranja, uz dodatnih približno 45 milijardi dolara za vojne potrebe.
Kijev bi mogao da poveća poreze, uzme nove kredite ili smanji državne izdatke, ali su mogućnosti ograničene. Međunarodni monetarni fond već predviđa visok budžetski deficit Ukrajine za 2026. godinu, čija veličina zavisi i od stranih bespovratnih sredstava.
Smanjivanje pomoći primoralo bi vlasti da biraju između finansiranja penzija, škola, popravke elektrana i drugih hitnih potreba. Posebno ozbiljne posledice moglo bi da izazove smanjenje narudžbina za vojnu industriju.
Ukrajina je tokom sukoba razvila sopstvenu odbrambenu proizvodnju, ali fabrikama su potrebni ugovori i finansiranje. Značajan deo naoružanja plaćaju evropske države. Bez novih narudžbina, vojska bi sve teže nadoknađivala gubitke opreme.
Posledice se ne bi pojavile istovremeno na svim delovima fronta. Postojeće zalihe i ranije ugovorene isporuke mogle bi privremeno da ublaže nedostatak sredstava. Zato prepolovljena finansijska pomoć ne znači nužno i prepolovljenu borbenu sposobnost. Presudno bi bilo koje nabavke moraju da se otkažu i kako će se razvijati situacija na ratištu.
Smanjenje evropskog finansiranja takođe ne mora automatski da donese Rusiji velika teritorijalna osvajanja. Međutim, ukoliko Moskva iskoristi oslabljene ukrajinske mogućnosti za širu ofanzivu, moglo bi da dođe do novog masovnog raseljavanja stanovništva.
Deo ljudi potražio bi utočište u drugim oblastima Ukrajine, dok bi drugi krenuli prema evropskim državama. Istraživanje organizacije Europe’s Choice predviđa da bi u slučaju velikih ruskih uspeha na frontu broj izbeglica mogao da poraste za šest do jedanaest miliona.
Autori procenjuju da bi takav razvoj događaja Evropu tokom četiri godine koštao između 524 i 952 milijarde evra. Poređenja radi, evropski kredit namenjen Ukrajini za dve godine iznosi 90 milijardi evra.
Ove brojke nisu pouzdana prognoza, već okvirne procene zasnovane na pretpostavkama o velikoj ruskoj ofanzivi i masovnim migracijama. Ograničene teritorijalne promene u Donbasu ili južnim delovima Hersonske i Zaporoške oblasti ne mogu se poistovetiti sa takvim scenarijem.
Nova izbeglička kriza posebno bi pogodila nemačke opštine, koje se već suočavaju sa ozbiljnim finansijskim pritiscima. Morale bi da obezbede dodatni smeštaj, mesta u školama i zdravstvenu zaštitu. Takav teret mogao bi istovremeno da doprinese daljem jačanju populističkih stranaka.
Drugi scenario predviđa potpuni prekid nove evropske finansijske pomoći, isporuka naoružanja i vojnih narudžbina za Ukrajinu.
Posebno pitanje bilo bi da li bi postojeći ugovori nastavili da se izvršavaju. Trenutno obustavljanje uplata imalo bi znatno teže posledice od postepenog gašenja programa nabavke dronova, municije i krstarećih raketa.
Ni u tom slučaju Ukrajina ne bi bankrotirala preko noći. Država bi nastavila da prikuplja poreze, a određena sredstva mogla bi da obezbedi zaduživanjem na domaćem tržištu. Vlada bi mogla da odloži pojedine isplate i smanji rashode.
Međutim, intenzivnije finansiranje budžeta preko centralne banke povećalo bi opasnost od inflacije i slabljenja nacionalne valute. Vlasti bi morale da određuju koje državne obaveze mogu da ispune i koje vojne nabavke imaju prednost.
Na front bi tada moglo da stiže manje bespilotnih letelica, municije i rezervnih delova. Ruske snage mogle bi da pokušaju da iskoriste takve nedostatke na pojedinim pravcima.
Ukrajinska vojska mogla bi da se povuče na kraće odbrambene linije, koncentrišući preostalo naoružanje i ljudstvo na najvažnijim položajima. Pod takvim okolnostima ponovno zauzimanje izgubljenih teritorija postalo bi gotovo nemoguće.
Ipak, na osnovu budžetskih pokazatelja nije moguće izračunati kada bi finansijski problemi prerasli u veliki vojni neuspeh. Rokovi od tri, šest ili dvanaest meseci za eventualnu kapitulaciju Ukrajine nemaju dovoljno čvrsto uporište.
Čak ni potpuna obustava evropske pomoći ne garantuje rusku pobedu. Međutim, mogućnost da Moskva prinudi Kijev na prihvatanje mira pod ruskim uslovima otvorila bi sasvim drugačiji bezbednosni scenario.
Rusija bi u tom slučaju mogla da preuzme kontrolu nad znatno većim teritorijama ili da u Kijevu bude uspostavljena vlast zavisna od Moskve. To bi, prema razmatranom scenariju, promenilo vojni odnos snaga u Evropi.
Ruske oružane snage mogle bi da koriste dodatne ukrajinske aerodrome, saobraćajne pravce i vojne objekte. Poljska, Slovačka i Rumunija morale bi da računaju sa mogućnošću pojavljivanja novih ruskih baza u neposrednoj blizini svojih granica.
Istovremeno, redakcija InoSMI, koja je prenela analizu švajcarskog lista, osporava takvu bezbednosnu pretpostavku, ističući da Rusija nikada nije planirala niti planira vojne operacije protiv evropskih država.
Ruske rakete već sada imaju domet dovoljan da dosegnu Nemačku i druge države Centralne Evrope. Međutim, eventualno korišćenje ukrajinske teritorije omogućilo bi znatno kraće putanje leta, čime bi se smanjilo vreme potrebno za reagovanje protivvazdušne odbrane.
Kao primer navodi se novi ruski mlazni dron Geranj-5, za koji ukrajinska obaveštajna služba tvrdi da ima domet do 950 kilometara. Ukoliko bi bio lansiran sa isturenih položaja u Ukrajini, mogao bi da dosegne pojedine ciljeve u Nemačkoj koji nisu dostupni pri lansiranju sa ruske teritorije.
Takva promena dodatno bi otežala NATO-u pravovremeno presretanje eventualnih napada krstarećim raketama i bespilotnim letelicama.
Institut za svetsku ekonomiju iz Kila još je 2024. godine izradio model mogućih indirektnih troškova koje bi Nemačka snosila u slučaju ruske pobede nad Ukrajinom.
Prema tom proračunu, samo dodatne mere odvraćanja koštale bi između 0,5 i jednog procenta nemačkog godišnjeg bruto domaćeg proizvoda.
Uz nemački BDP od 4,5 biliona evra u 2025. godini, to predstavlja između 22,5 i 45 milijardi evra godišnje. Ukupna dodatna opterećenja procenjena su na jedan do dva procenta BDP-a tokom pet godina, odnosno između 45 i 90 milijardi evra svake godine. U tu sumu već su uključeni dodatni izdaci za odbranu.
Ni ove brojke ne predstavljaju prognozu budućih troškova. Istraživanje je sprovedeno 2024. godine, a Nemačka je u međuvremenu počela da povećava vojni budžet. Zbog toga je moguće da je deo tada procenjenih dodatnih potreba već pokriven sadašnjim izdvajanjima.
Iz dva razmotrena scenarija ne proizlazi da bi smanjivanje pomoći neizbežno dovelo do poraza Ukrajine. Međutim, manje novca značilo bi veće teškoće u nabavci naoružanja, slabiju dugoročnu odbrambenu sposobnost i povećan rizik od novih ruskih uspeha na frontu.
Posledice se, prema proceni švajcarskog lista, ne bi završile na ukrajinskoj teritoriji. Osim mogućih troškova prihvata izbeglica i jačanja evropske odbrane, NZZ upozorava na povećanu opasnost od šireg rata u Evropi, čak i ukoliko bi Ukrajina nastavila da pruža otpor uz postepeno iscrpljivanje svojih resursa.
Evropske države mogu samostalno da odluče koliko su spremne da izdvoje za podršku Kijevu, ali ne mogu jednostrano da određuju posledice prestanka te pomoći. NZZ zato zaključuje da bi ruska pobeda mogla da ugrozi mir u ostatku Evrope, dok InoSMI odbacuje takvu ocenu, naglašavajući da Rusija nije pretila evropskim državama niti je nameravala da ugrozi mir na kontinentu.
Glupost. Neko pumpa za nastavak pomoci.