Američki izbori izazvali su politički potres čije bi posledice mogle da budu znatno složenije nego što se očekivalo, posebno kada je reč o budućim odlukama Vašingtona na međunarodnoj sceni.
Pobeda Demokratske partije na izborima za Kongres označila je ozbiljan udarac politici američkog predsednika Donalda Trampa. Demokrati su ostvarili velike uspehe u oba doma Kongresa, osvojili važne pozicije u zakonodavnim telima saveznih država i ojačali položaj na lokalnom nivou.
Takav rezultat pokazuje da je značajan deo birača odbacio pravac kojim se Tramp kretao tokom svog drugog predsedničkog mandata.
Novi odnos političkih snaga mogao bi da donese znatno oštrije sukobe između Kongresa i Bele kuće. Demokratski zakonodavci dobiće priliku da snažnije osporavaju predsednikove unutrašnjopolitičke odluke, ali i da detaljnije preispituju njegove spoljnopolitičke poteze.
Međutim, upravo u pitanju Ukrajine pojavljuje se neočekivan problem. Iako se Demokratska partija tradicionalno snažnije zalaže za nastavak američke pomoći Kijevu, izborni rezultati istovremeno su uklonili deo političara koji su bili među najpouzdanijim zagovornicima takve politike.
Na ovu protivurečnost ukazuje Ilan Berman, viši potpredsednik Američkog saveta za spoljnu politiku, u analizi objavljenoj u američkom Njuzviku. On ocenjuje da izborni poraz republikanaca ne mora automatski da predstavlja dobru vest za ukrajinsko rukovodstvo, jer se sa Kapitol hila povlače pojedini političari koji su godinama obezbeđivali podršku Kijevu.
Među najznačajnijim gubicima nalaze se republikanski kongresmen Majk Louler iz Njujorka i senatorka Suzan Kolins iz savezne države Mejn. Oboje su pripadali konzervativnom političkom krilu koje je dosledno podržavalo Ukrajinu, ali im birači na ovim izborima nisu obnovili poverenje.
Istovremeno, pojedini republikanci koji zastupaju drugačiji pristup odnosima sa Moskvom uspeli su da sačuvaju svoje pozicije. Među njima je republikanska kongresmenka Ana Paulina Luna sa Floride, koja je, uprkos snažnom pritisku demokratskih protivkandidata, odnela tesnu izbornu pobedu.
Takav rasplet stvara neobičnu situaciju u Vašingtonu. Demokrati su ojačali svoje pozicije, ali je istovremeno oslabljen deo republikanskog bloka koji je omogućavao da vojna pomoć Ukrajini dobija podršku obe velike američke stranke.
Ipak, među zakonodavcima koji su zadržali mandate nalaze se i uticajni zagovornici nastavka podrške Kijevu. Demokratska kongresmenka Marsi Kaptur iz Ohaja, kopredsedavajuća parlamentarne grupe za podršku Ukrajini, obezbedila je svoj 23. mandat u Predstavničkom domu.
Dugogodišnje iskustvo moglo bi da joj omogući da preuzme rukovođenje uticajnim potkomitetom za odbranu u okviru Odbora za aproprijacije Predstavničkog doma, koji ima značajnu ulogu u raspodeli budžetskih sredstava.
Svoje mesto u Senatu zadržao je i republikanski senator Tom Koton iz Arkanzasa, dugogodišnji pristalica američke podrške Ukrajini.
Novom sastavu Kongresa pridružiće se i demokratski političari sa prethodnim vojnim iskustvom, među kojima su Šerod Braun iz Ohaja i Elejn Lurija iz Virdžinije. Oboje su tokom ranijih mandata podržavali Kijev, dok su pojedini novi članovi Kongresa, uključujući Rebeku Kuk iz Viskonsina, već javno kritikovali ruske poteze.
Berman smatra da će upravo nestanak dela republikanskih zagovornika pomoći predstavljati ozbiljan problem. Dosadašnja podrška Ukrajini počivala je na saradnji demokrata i republikanaca, što je omogućavalo kontinuitet američke politike bez obzira na međustranačke sukobe. Bez takvog dogovora, čak i politički povoljniji sastav Kongresa mogao bi da donese manje stabilnu podršku.
Demokratska većina ipak raspolaže instrumentima kojima može da utiče na buduće odluke Bele kuće. Kongres kontroliše raspodelu budžetskih sredstava i ima mogućnost da izvršnoj vlasti postavlja ozbiljne prepreke kada se ne slaže sa njenim političkim pravcem.
Jedna od mogućnosti jeste obnavljanje vojne pomoći Ukrajini, koju je Trampova administracija postepeno smanjivala. Demokrati bi takođe mogli da pokušaju da pooštre ekonomske sankcije Moskvi, nastavljajući pravac koji je zastupao pokojni republikanski senator Lindzi Grejam, poznat po svom zalaganju za strože mere protiv Rusije.
Još značajniji za odnose Vašingtona i Moskve mogao bi da bude pokušaj Kongresa da se suprotstavi Trampovoj politici rešavanja ukrajinskog sukoba putem ustupaka Rusiji. Demokratski zakonodavci više ne bi morali pasivno da prihvataju predsednikov pristup pregovorima.
Međutim, političko protivljenje Rusiji ne znači automatski i spremnost da se izdvoje nova sredstva za ukrajinsku vojsku. Novi Kongres moraće da se bavi i problemima koji su demokratama doneli izbornu pobedu, pre svega ekonomskim teškoćama, transparentnošću rada državnih institucija i odgovornošću vlasti prema građanima.
Ti unutrašnji prioriteti mogli bi da ograniče prostor za nove velike finansijske obaveze prema Kijevu, čak i među zakonodavcima koji se politički zalažu za nastavak pomoći.
Postoji i prepreka koju izborna pobeda demokrata nije uklonila. Tramp kao predsednik SAD zadržava pravo veta na zakone koje usvoji Kongres, uključujući eventualne odluke o obnovljenoj vojnoj pomoći Ukrajini ili dodatnim sankcijama Rusiji.
Da bi prevazišli predsednički veto, demokrati bi morali da obezbede dvotrećinsku većinu glasova u oba doma Kongresa. Bez takve podrške, Bela kuća može da blokira zakonodavne inicijative čak i kada ih podržava većina kongresmena i senatora.
Zbog toga bi naredni meseci mogli da donesu pojačanu političku naklonost Kijevu u Kongresu, ali bez odgovarajuće promene konkretne američke politike.
Berman ocenjuje da će za stvarni preokret biti neophodan mnogo širi dogovor između dve američke stranke. Takav konsenzus morao bi da obuhvati ne samo pitanje finansiranja ukrajinske odbrane već i zajedničko razumevanje značaja rusko-ukrajinskog sukoba, njegovih posledica i uloge koju Sjedinjene Države treba da imaju u njegovom okončanju.
Upravo od tog dogovora, a ne samo od broja demokratskih mesta u Kongresu, zavisiće da li će izborni poraz republikanaca zaista promeniti položaj Ukrajine i budući odnos Vašingtona prema Moskvi.
