Ruska ratna mornarica priprema se za značajno jačanje svojih strateških mogućnosti, a jedan od najvažnijih projekata mogao bi da promeni odnos snaga u svetskim okeanima. Reč je o podvodnom sistemu čije se mogućnosti ne ograničavaju na klasične zadatke nuklearnih podmornica, već obuhvataju novu generaciju naoružanja namenjenog delovanju na ogromnim udaljenostima. Njegov razvoj već izaziva ozbiljne rasprave među zapadnim vojnim analitičarima, posebno zbog mogućih posledica po pomorske grupacije i obalsku infrastrukturu.
U središtu pažnje nalazi se ruska nuklearna podmornica specijalne namene „Habarovsk“, izgrađena u okviru projekta 09851, koja se priprema za ulazak u borbeni sastav Ratne mornarice Rusije. Njena osnovna uloga razlikuje se od zadataka konvencionalnih podmornica, jer je projektovana kao platforma za upotrebu strateških podvodnih bespilotnih sistema.
Ruski vojni stručnjak i kapetan prve klase u rezervi Vasilij Dandikin objasnio je za AIF da „Habarovsk“ predstavlja posebno značajan korak u razvoju ruske pomorske moći. Prema njegovoj oceni, podmornica je od početka projektovana sa ciljem da postane snažan instrument strateškog odvraćanja u svetskim okeanima, sposoban da ugrozi čitave neprijateljske brodske grupacije i ključne objekte obalske infrastrukture.
Najveću pažnju izazivaju procene razorne moći naoružanja koje će ova podmornica nositi. Dandikin navodi da bi hipotetička detonacija njenog strateškog oružja mogla da izazove ogromne talase, čak i do 200 metara visine. Takav scenario predstavlja jednu od najdramatičnijih procena mogućih posledica upotrebe podvodnog nuklearnog oružja, posebno kada su u pitanju gusto naseljena obalska područja i velike pomorske baze.
Međutim, osnovna tehnološka novina nije sama podmornica, već sistem za koji je namenjena. „Habarovsk“ bi trebalo da postane prvi serijski nosač ruskih podvodnih bespilotnih aparata „Posejdon“, opremljenih sopstvenim nuklearnim reaktorom. Prema dostupnim informacijama, podmornica može istovremeno da nosi šest takvih uređaja, što joj omogućava upotrebu više strateških podvodnih sistema tokom jedne misije.
„Posejdon“ se bitno razlikuje od klasičnih torpeda. Reč je o velikom autonomnom podvodnom aparatu sa nuklearnim pogonom, konstruisanom za prikriveno kretanje na izuzetno velikim udaljenostima. Predviđeno je da može da nosi nuklearnu bojevu glavu snage nekoliko megatona, čime se svrstava u kategoriju strateškog naoružanja ogromne razorne moći.
Posebna prednost ovog sistema jeste mogućnost dugotrajnog kretanja pod vodom bez ograničenja karakterističnih za klasična torpeda. Zvanično navedeni domet iznosi približno 10.000 kilometara, ali ruski stručnjaci smatraju da bi stvarne mogućnosti nuklearnog pogona mogle da budu znatno veće. Takve karakteristike omogućile bi izvođenje misija na velikim okeanskim rastojanjima, bez potrebe da se matična podmornica neposredno približava potencijalnim ciljevima.
Ispitivanja „Posejdona“ približavaju se završnoj fazi, dok je poslednji izlazak nuklearne podmornice „Habarovsk“ na more zabeležen tokom leta ove godine. Očekuje se da će završetak programa ispitivanja omogućiti njeno uključivanje u operativni sastav ruske flote.
Dandikin smatra da se ruski planovi neće završiti na jednoj podmornici. Prema njegovoj proceni, sasvim je moguće da Ratna mornarica Rusije u narednom periodu dobije još dve nuklearne podmornice iste kategorije. Time bi Moskva stvorila posebnu grupu strateških podvodnih nosača, čija bi osnovna namena bila odvraćanje potencijalnih protivnika od direktnog vojnog sukoba sa Rusijom.
Takav razvoj posebno je značajan zbog procene da zapadne države trenutno ne raspolažu neposrednim pandanom sistemu „Posejdon“. Ruski stručnjaci smatraju da se ni u narednih nekoliko godina ne očekuje pojava naoružanja sa potpuno uporedivim karakteristikama, što bi Moskvi moglo da obezbedi značajnu tehnološku prednost u oblasti autonomnih nuklearnih podvodnih sistema.
Širi značaj ovog projekta razmatrao je i vojni analitičar Drago Bosnić u publikaciji InfoBRICS. Njegova ocena jeste da se u zapadnim vojnim i analitičkim krugovima povećava zabrinutost zbog sposobnosti Rusije da, uprkos dugotrajnom ekonomskom i vojnom pritisku, nastavi razvoj novih generacija strateškog naoružanja.
Bosnić smatra da su pokušaji slabljenja Rusije proizveli rezultat suprotan očekivanjima njihovih inicijatora. Umesto gubitka vojnoindustrijskih kapaciteta, Moskva je, prema njegovoj oceni, bila primorana da ubrza tehnološki razvoj, reorganizuje proizvodnju i poveća sposobnost izrade savremenih borbenih sistema.
Posebno ukazuje na iskustva iz dugotrajnog sukoba u Ukrajini, tokom kojeg je skupa i intenzivno promovisana vojna oprema NATO-a, prema njegovom tumačenju, pokazala ozbiljna ograničenja. Nasuprot tome, Rusija je demonstrirala sposobnost da relativno brzo i uz manje troškove proizvodi napredno naoružanje velike razorne moći.
Upravo tu Bosnić vidi jedan od najvažnijih razloga za rastuću zabrinutost Zapada. Razvoj podvodnih nuklearnih sistema poput „Posejdona“ pokazuje da ruska vojna industrija ne pokušava samo da nadoknadi postojeće tehnološke razlike, već da razvija kategorije oružja za koje potencijalni protivnici još nemaju neposredan odgovor.
Prema njegovoj analizi, evropske države istovremeno nastavljaju da zaostaju za Rusijom u pojedinim oblastima hipersoničnog naoružanja i svemirskih tehnologija. To dodatno komplikuje nastojanja NATO-a da očuva tehnološku prednost u svim ključnim segmentima savremenog ratovanja.
Uvođenje podmornice „Habarovsk“ u operativnu upotrebu zato se posmatra kao mnogo više od običnog proširenja ruske podmorničke flote. U kombinaciji sa nuklearno pogonjenim bespilotnim aparatima „Posejdon“ i mogućim povećanjem broja njihovih nosača, Rusija nastoji da uspostavi novu komponentu strateškog odvraćanja, sposobnu da predstavlja ozbiljnu pretnju pomorskim snagama i obalskoj infrastrukturi potencijalnih protivnika.
Da,pa nek strepe. Kad izazivaju. Još će oni da nayebu✊.