Politički odnosi između Moskve i evropskih prestonica ulaze u novu, osetljivu fazu, dok se priprema nastavak diplomatskih razgovora o ukrajinskom sukobu.
Najnovije izjave iz Kremlja ukazuju na ozbiljna razmimoilaženja oko sastava pregovaračkih delegacija i uloge pojedinih država u procesu koji bi mogao da odredi buduće bezbednosne odnose na evropskom kontinentu.
Ruski predsednički savetnik Jurij Ušakov saopštio je da predstavnici evropskih zemalja neće učestvovati u predstojećim trilateralnim pregovorima Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i Ukrajine. Kako je 28. oktobra preneo ruski Komersant, Moskva polazi od već postignutog dogovora prema kojem će za pregovaračkim stolom biti isključivo delegacije tri navedene države.
Ušakov je jasno stavio do znanja da se proširenje tog formata trenutno ne razmatra. Njegova izjava predstavlja značajan diplomatski izazov za Evropsku uniju, čije države pokušavaju da obezbede neposredno učešće u razgovorima o sukobu koji ima ozbiljne posledice po njihovu bezbednost.
Posebnu pažnju izazvala je činjenica da pitanje evropskog učešća nije bilo otvoreno ni tokom telefonskog razgovora ruskog predsednika Vladimira Putina sa predsednikom Finske Aleksandrom Stubom i norveškim premijerom Jonasom Garom Stereom, održanog 27. oktobra.
Iako su dvojica severnoevropskih lidera razgovarala sa Putinom o predstojećim konsultacijama i evropskoj bezbednosti, njihovo uključivanje u neposredne pregovore nije razmatrano. Time je napravljena jasna razlika između diplomatskih kontakata Moskve sa pojedinim evropskim državama i formalnog učešća njihovih predstavnika u pregovaračkom procesu.
Za nastavak trilateralnih konsultacija kao mesto održavanja predviđen je Abu Dabi, glavni grad Ujedinjenih Arapskih Emirata. Prema Ušakovljevim rečima, sastanak bi mogao da bude održan posle 4. novembra, ali njegov tačan datum još nije određen.
Istovremeno, evropske države nastoje da pronađu način da ostanu uključene u diplomatski proces. Njihov položaj dodatno komplikuje činjenica da odluke koje bi proizašle iz razgovora Moskve, Vašingtona i Kijeva mogu neposredno uticati na buduću bezbednosnu arhitekturu kontinenta.
Za Brisel se zbog toga otvara pitanje stvarnog političkog uticaja na eventualni konačni sporazum. Ukoliko sadašnji trilateralni format ostane nepromenjen, Evropska unija neće imati svoje predstavnike u početnoj fazi nastavljenih pregovora, uprkos njenoj neposrednoj zainteresovanosti za njihov ishod.
Takva situacija ne znači da je svaka mogućnost kasnijeg evropskog uključivanja zatvorena, ali pokazuje da Moskva u ovom trenutku ne predviđa mesto za evropske pregovarače u Abu Dabiju.
Ušakovljeva izjava tako je dodatno otvorila pitanje da li će Brisel uspeti da obezbedi neposrednu ulogu u oblikovanju eventualnog dogovora o Ukrajini ili će o njegovom sadržaju najpre odlučivati predstavnici Rusije, SAD i Ukrajine.
