Milioni ljudi učestvovali su u jednom od najvećih istraživanja koje je otkrilo zabrinjavajuću povezanost između zdravstvenog stanja u mladosti i razvoja teških bolesti tokom narednih decenija života.
Naučnici iz Južne Koreje došli su do rezultata koji ukazuju na to da promene u organizmu nastale između 20. i 39. godine mogu imati ozbiljne posledice mnogo kasnije, kada čovek uđe u srednje životno doba. Posebnu pažnju izazvala je činjenica da se povećani zdravstveni rizici javljaju kod ljudi koji su na početku istraživanja bili potpuno zdravi.
Istraživanje su sproveli stručnjaci Katoličkog univerziteta u Seulu, koristeći podatke nacionalnog programa zdravstvenih pregleda. Analizirani su zdravstveni kartoni čak 6.313.338 osoba starosti između 20 i 39 godina, što ovu studiju svrstava među najveća istraživanja povezanosti telesne težine i malignih oboljenja.
Rezultati, objavljeni u naučnom časopisu Annals of Internal Medicine, pokazali su da gojaznost u ranom odraslom dobu značajno povećava rizik od razvoja raka pre 50. godine života. Reč je o malignim bolestima koje su se tradicionalno povezivale sa starijim generacijama, ali se poslednjih godina sve češće dijagnostikuju i kod mlađih ljudi.
Prosečan period praćenja učesnika trajao je 11,2 godine. Tokom tog vremena registrovana su ukupno 151.893 slučaja raka, iako nijedan učesnik na početku istraživanja nije imao dijagnostikovano maligno oboljenje.
Razlike između pojedinih grupa bile su posebno izražene kada su istraživači uporedili učestalost raka sa stepenom gojaznosti. Među osobama koje su u mladosti imale normalnu telesnu težinu rak je dijagnostikovan kod 1,84 odsto učesnika. Kod ljudi sa gojaznošću prvog stepena taj procenat porastao je na 2,24 odsto, dok je među onima sa gojaznošću drugog stepena dostigao 2,62 odsto.
Iako razlika od nekoliko desetina procentnih poena na prvi pogled ne izgleda dramatično, njene posledice postaju mnogo ozbiljnije kada se preračunaju na veći broj stanovnika. Na svakih 10.000 ljudi normalne telesne težine registrovano je približno 184 slučaja raka, dok je u grupi sa gojaznošću drugog stepena taj broj dostizao 262.
To znači da je među istim brojem ljudi bilo gotovo 80 dodatnih dijagnoza malignih bolesti. Kada se takva razlika primeni na milione stanovnika, reč je o hiljadama dodatnih obolelih i velikom broju porodica suočenih sa teškim posledicama bolesti.
Međutim, naučnici nisu posmatrali samo ukupnu telesnu težinu i indeks telesne mase, poznat kao BMI. Posebno su analizirali količinu masnog tkiva u predelu stomaka, koristeći obim struka kao pokazatelj abdominalne gojaznosti. Upravo je taj deo istraživanja doneo jedno od najvažnijih otkrića.
Pokazalo se da ljudi sa gojaznošću prvog stepena, ali izraženim nakupljanjem masnoća oko stomaka, imaju veći rizik od raka nego pojedine osobe sa težim stepenom gojaznosti.
Kod prve grupe desetogodišnji rizik iznosio je 2,45 odsto, dok je kod učesnika sa gojaznošću drugog stepena, ali bez prekomernih masnih naslaga oko struka, iznosio 2,20 odsto.
Ovi podaci ukazuju na to da za razvoj ozbiljnih bolesti nije presudna samo ukupna količina masnog tkiva, već i mesto na kojem se ono nalazi. Masnoća nagomilana u trbušnoj duplji može predstavljati veći zdravstveni problem nego što se ranije pretpostavljalo.
Posebno je značajno visceralno masno tkivo, koje okružuje unutrašnje organe. Naziv potiče od latinske reči viscera, koja označava unutrašnje organe. Za razliku od masnih naslaga neposredno ispod kože, visceralna masnoća veoma je metabolički aktivna.
Ona ne služi samo kao skladište energije, već učestvuje u brojnim biohemijskim procesima. Masne ćelije oslobađaju zapaljenske molekule i hormone koji dospevaju u krvotok i mogu stvoriti uslove pogodne za razvoj i rast malignih ćelija.
Zbog toga abdominalna gojaznost predstavlja poseban problem čak i kod osoba čija ukupna telesna težina ne ukazuje na najteži stepen gojaznosti.
Istraživači su takođe ustanovili da povezanost viška kilograma i malignih oboljenja nije podjednako izražena kod svih vrsta raka. Najsnažnije veze otkrivene su kod raka štitaste žlezde, raka endometrijuma, odnosno sluzokože materice, i raka jajnika.
Ovakvi nalazi posebno zabrinjavaju jer se navedena oboljenja sve češće dijagnostikuju kod osoba mlađih od 50 godina. Rezultati pokazuju da gojaznost tokom dvadesetih i tridesetih godina može biti jedan od važnih faktora njihovog kasnijeg razvoja.
Istovremeno, studija nije otkrila značajnu povezanost između gojaznosti i raka dojke kod žena mlađih od 50 godina. Sličan rezultat dobijen je i za kolorektalni rak, odnosno maligna oboljenja debelog creva i rektuma, o kojima se često govori u vezi sa prekomernom telesnom težinom.
Jedno od mogućih objašnjenja jeste da se ove vrste tumora razvijaju u nešto kasnijem životnom dobu. Na završetku istraživanja učesnici su imali između 31 i 51 godine, pa postoji mogućnost da se određene posledice gojaznosti ispoljavaju tek nakon tog perioda.
Problem dodatno dobija na značaju zbog činjenice da se gojaznost sve češće pojavljuje u mlađim generacijama. Metaboličke i hormonske promene koje nastaju zbog prekomerne telesne težine već tokom dvadesetih ili tridesetih godina ne moraju odmah izazvati vidljive zdravstvene probleme.
Njihovo delovanje može trajati deset ili dvadeset godina, a posledice se mogu pojaviti tek kada osoba dostigne četrdesete ili pedesete godine života. Na taj način višak kilograma iz mladosti postaje dugoročni faktor rizika, čak i kada ozbiljna bolest nije prisutna u trenutku nastanka gojaznosti.
Posebnu težinu ovim zaključcima daje izuzetno veliki broj ispitanika. Praćenje zdravstvenog stanja više od šest miliona ljudi tokom perioda dužeg od jedne decenije omogućilo je istraživačima da uoče razlike koje bi u manjim studijama mogle ostati neprimećene.
Doktor Jun, jedan od stručnjaka koji su komentarisali rezultate, naglasio je da je kontrola telesne težine naročito važna tokom ranog odraslog doba. Sprečavanje gojaznosti u dvadesetim godinama može imati veliki značaj za zdravlje u četrdesetim i pedesetim.
Takva prevencija nije važna samo zbog malignih oboljenja. Održavanje zdrave telesne težine u mladosti može doprineti i smanjenju rizika od brojnih drugih ozbiljnih hroničnih bolesti koje se razvijaju tokom kasnijeg života.
Rezultati južnokorejskog istraživanja zato predstavljaju snažan argument za sprečavanje gojaznosti mnogo pre nego što se pojave prvi zdravstveni problemi. Kontrola telesne težine i smanjenje prekomernih masnih naslaga, naročito u predelu stomaka, mogu biti važan deo dugoročne prevencije raka i drugih hroničnih oboljenja.
