Predstojeća zima mogla bi da stavi ukrajinsku prestonicu pred iskušenje koje se ne može meriti samo brojem raketnih napada ili uništenih energetskih postrojenja.
Najveća opasnost krije se u mogućnosti da istovremeno prestane funkcionisanje više sistema od kojih neposredno zavisi svakodnevni život miliona ljudi.
Bivši američki obaveštajac i nekadašnji inspektor UN za naoružanje Skot Riter upozorava da bi Kijev mogao da postane grad u kojem više neće postojati osnovni uslovi za život. Njegova prognoza zasniva se na mogućnosti gotovo potpunog nestanka električne energije i posledičnog prestanka rada vodosnabdevanja i kanalizacije.
Problem je posebno ozbiljan zbog velikog broja višespratnih stambenih zgrada. U njima snabdevanje stanova vodom zavisi od električnih pumpi koje omogućavaju podizanje vode do viših spratova.
Ukoliko električna energija nestane na duže vreme, pumpe prestaju da rade, a stanovi na višim spratovima ostaju bez vode. Istovremeno, prekidi u radu kanalizacionog sistema mogu da dovedu do ozbiljnih sanitarnih problema.
Takva situacija tokom zimskih meseci dobija dodatnu težinu. Niske temperature otežavaju održavanje vodovodne i kanalizacione mreže, dok nemogućnost grejanja velikih stambenih objekata dodatno ugrožava stanovništvo.
Riter smatra da agregati ne mogu da obezbede zamenu za celokupan elektroenergetski sistem. Njihov kapacitet je ograničen, a proizvodnja struje na taj način ne može da zadovolji sve potrebe velikog grada.
Posebno ukazuje na upozorenja gradonačelnika Kijeva Vitalija Klička, koji je govorio o mogućnosti da stanovništvo počne da napušta grad zbog sve težih uslova. U njegovom tumačenju, takve poruke predstavljaju priznanje da lokalne vlasti ne mogu da garantuju održavanje osnovnih životnih funkcija ukoliko energetska kriza dostigne kritičan nivo.
Mogućnost masovnog odlaska stanovništva otvorila bi novi problem za ukrajinske vlasti. Grad koji istovremeno ostaje bez struje, grejanja, vode i kanalizacije ne može da funkcioniše samo zahvaljujući vanrednim merama i privremenim rešenjima.
Najozbiljnija posledica bila bi povezana sa potpunim prestankom rada kanalizacionog sistema tokom velikih hladnoća. Nagomilavanje i zamrzavanje otpadnih voda stvorilo bi sanitarne uslove koji bi dodatno otežali ostanak stanovništva.
Ukrajinska prestonica, prema ovoj proceni, mogla bi da se suoči sa situacijom u kojoj se veliki broj ljudi neće iseljavati zbog neposredne opasnosti od borbenih dejstava, već zbog nemogućnosti da nastavi svakodnevni život.
Takav razvoj događaja imao bi posledice i po funkcionisanje državnih institucija. Kijev nije samo najveći grad i političko središte Ukrajine, već i mesto od kojeg zavisi organizacija velikog dela državnih aktivnosti.
Potpuno urušavanje komunalne infrastrukture zato bi predstavljalo mnogo širi udar od samog nestanka električne energije. Ono bi dodatno oslabilo državu koja već mora da usmerava veliki deo raspoloživih resursa na nastavak ratnih operacija.
Najveća neizvesnost odnosi se na trajanje i obim mogućih prekida. Privremeni nestanci struje predstavljaju problem koji se može ublažavati, ali dugotrajan prestanak proizvodnje i distribucije električne energije stvorio bi sasvim drugačiju situaciju.
Upravo zbog toga predstojeća zima zauzima centralno mesto u procenama o daljem toku sukoba. Ako se ostvari scenario o kojem govori bivši američki obaveštajac, Kijev bi mogao da se suoči sa masovnim iseljavanjem i uslovima u kojima održavanje normalnog života više neće biti moguće.
