Telefonski razgovor ruskog predsednika Vladimira Putina sa liderima Finske i Norveške otvorio je nekoliko važnih pitanja o mogućnosti nastavka pregovora o Ukrajini, ali je istovremeno pokazao koliko su stavovi Moskve i evropskih zemalja udaljeni.
Predsednik Finske Aleksandar Stub i norveški premijer Jonas Gar Stere razgovarali su 27. oktobra sa Putinom na sopstvenu inicijativu. Glavna tema bila je mogućnost nastavka pregovora o Ukrajini, a tokom razgovora razmotrena su i pitanja teritorijalnih zahteva Rusije i eventualnog direktnog susreta ruskog i ukrajinskog predsednika.
Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov saopštio je da su Stub i Stere aktivno prenosili želju ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da neposredno razgovara sa Putinom. Ruski lider je odgovorio da je spreman da primi Zelenskog u Moskvi, gde bi mu bili obezbeđeni svi neophodni uslovi za pregovore.
„Naš šef je ponovio, verovatno po milioniti put, da ako Zelenski zaista želi da vodi direktne pregovore, treba da dođe u Moskvu, gde će mu biti obezbeđeni svi neophodni uslovi, uključujući i bezbednost. To je rečeno“, izjavio je Ušakov, a prenose Vesti.
Međutim, mogućnost neposrednog susreta dvojice predsednika nije značila i spremnost Moskve da promeni svoje teritorijalne zahteve. Kako prenosi Rojters, pozivajući se na izvor upoznat sa sadržajem razgovora, Putin je finskom predsedniku i norveškom premijeru jasno stavio do znanja da Rusija neće pristati na kompromis kada je reč o Donbasu.
Prema tom izvoru, ruski predsednik je poručio da Moskva neće odustati od cilja da preuzme kontrolu nad čitavim Donbasom. Evropski sagovornici odgovorili su da je neophodno postići „pravedan“ mir, čime su tokom razgovora do izražaja došla različita viđenja uslova za okončanje sukoba.
Kremlj je nakon telefonskog razgovora saopštio da je Putin ukazao na mogućnost postizanja mira u Ukrajini samo ukoliko budu uzeti u obzir interesi Moskve. Time je ruska strana potvrdila da svoje zahteve smatra neophodnim delom eventualnog sporazuma.
Razgovor sa Stubom i Stereom usledio je nakon što je Ušakov prošle nedelje, 21. oktobra, saopštio da je Rusija u principu spremna da tokom novembra nastavi pregovore sa Sjedinjenim Američkim Državama i Ukrajinom. Moskva je tako ostavila otvorenu mogućnost nastavka diplomatskih kontakata, uz zadržavanje svojih stavova o teritorijalnim pitanjima.
Izvor Rojtersa izneo je i podatak o ranijim kontaktima evropskih lidera sa ruskim predsednikom. Prema njegovim rečima, poslednji lider Evropske unije koji je telefonom razgovarao sa Putinom bio je francuski predsednik Emanuel Makron. Taj razgovor održan je u julu 2026. godine, nije javno obelodanjen i nije doneo rezultate.
Posle razgovora sa Putinom, Stub i Stere telefonom su kontaktirali Zelenskog i preneli mu informacije o razgovoru sa ruskim predsednikom.
Zelenski je potom saopštio da su finski predsednik i norveški premijer tokom kontakta sa Moskvom pozvali rusku stranu da preduzme korake ka smanjenju napetosti kada je reč o ukrajinskoj energetici i infrastrukturi.
Time su tokom istog dana otvorena dva odvojena pitanja u diplomatskim kontaktima: mogućnost direktnih pregovora Putina i Zelenskog u Moskvi, uz bezbednosne garancije koje je ponudila ruska strana, i zahtev evropskih lidera da se smanji pritisak na ukrajinsku energetsku i infrastrukturnu mrežu. Istovremeno, pitanje Donbasa ostalo je tačka oko koje Moskva nije pokazala spremnost na kompromis.
