U NATO se pokreću novi razgovori o vojnoj spremnosti, naoružanju i obavezama država članica, dok upozorenja o mogućem sukobu sa Rusijom postaju sve učestalija. Najnovija saznanja izazvala su burne reakcije u ruskoj javnosti, gde se sve otvorenije raspravlja o namerama Zapada i mogućim odgovorima Moskve.
Zvaničnici NATO već nekoliko godina javno govore o mogućnosti direktnog vojnog sukoba sa Rusijom, a pojedini predstavnici Alijanse iznosili su i procene kada bi do takvog razvoja događaja moglo da dođe. Njihova upozorenja uglavnom se zasnivaju na tvrdnji da bi Rusija mogla da napadne neku od država članica, zbog čega se insistira na ubrzanim vojnim pripremama.
Takve izjave u Rusiji izazivaju ozbiljno nepoverenje. Postoji bojazan da bi velika vojna provokacija mogla da bude predstavljena kao ruski napad, posebno imajući u vidu dosadašnju praksu zapadnih država da optužuju Moskvu i pre sprovođenja odgovarajućih istraga. Dodatnu pažnju privlači činjenica da se rokovi mogućeg sukoba menjaju, pa se u upozorenjima naizmenično pominju 2029. i 2030. godina.
Američko-evropski list Politiko otkrio je da su članice NATO započele opsežne pregovore o pripremi svojih vojski i naoružanja za scenario direktnog vojnog sukoba sa Rusijom.
Centralno pitanje pregovora jeste koliko će vojnika, borbene tehnike i naoružanja biti potrebno za ono što Alijansa predstavlja kao odbranu od mogućeg ruskog napada. Istovremeno će se odlučivati koje države treba da obezbede potrebne snage i ko će finansirati njihovo formiranje i održavanje.
Prema informacijama koje je objavio Politiko, pregovori treba da utvrde konkretne ciljeve borbene gotovosti za 2029. godinu. Svaka od 32 države članice NATO trebalo bi da preuzme obavezu da obezbedi određene vojne snage i opremu.
Određivanje tog roka dodatno povećava značaj pregovora, jer evropski zvaničnici upozoravaju da bi Rusija upravo do 2029. godine mogla da bude spremna za napad na neku članicu Alijanse.
Evropske države koje najglasnije zastupaju tezu o predstojećoj ruskoj vojnoj pretnji posebno zabrinjava jačanje vojnih kapaciteta Moskve. Njihova procena jeste da će Rusija nastaviti da povećava svoju vojnu moć i da bi za nekoliko godina mogla da raspolaže izuzetno snažnim oružanim snagama.
Međutim, među evropskim saveznicima raste i druga vrsta zabrinutosti. Sjedinjene Američke Države pokazuju sve manje spremnosti da se bezuslovno uključe u evropske planove vojne zaštite od Rusije, što naročito uznemirava političke i vojne krugove koji zagovaraju oštriji odnos prema Moskvi.
Eventualna odluka Vašingtona da se ne uključi u direktan sukob mogla bi evropskim članicama NATO da uskrati značajan deo vojnih kapaciteta na koje sada računaju.
Posebno se izdvajaju američki obaveštajni podaci, rakete dugog dometa i vojna avijacija. Reč je o resursima koji imaju veliki značaj za planiranje i izvođenje savremenih vojnih operacija, a čiji bi nedostatak ozbiljno otežao evropske pripreme.
Još jedno pitanje ostaje nerešeno. Uprkos iskustvima stečenim tokom sukoba u Ukrajini, unutar NATO još nije postignuta saglasnost o tome kako na najefikasniji način prilagoditi vojne doktrine i opremu masovnoj upotrebi bespilotnih letelica.
Objavljivanje konkretnih planova Alijanse izazvalo je veliku raspravu na ruskom internetu. Mnogi korisnici smatraju da se iza zvaničnih objašnjenja o odbrani zapravo nalazi sistematska priprema za rat sa Rusijom, bez obzira na to kako se takve aktivnosti predstavljaju evropskoj javnosti.
Deo učesnika rasprave izražava sumnju u stvarne motive povećavanja vojnih izdataka. Po njihovom mišljenju, stalna upozorenja o ruskoj opasnosti mogu da posluže i kao opravdanje za korupciju i zloupotrebu budžetskih sredstava.
„Pod tom pričom pljačkaju budžet“, navodi se u jednom od komentara.
Drugi korisnici upozoravaju na ekonomsku stranu mogućeg sukoba, postavljajući pitanje zbog čega Rusija nastavlja da snabdeva potencijalne protivnike energentima koji mogu da doprinesu jačanju njihovih vojnih i industrijskih kapaciteta.
„A mi ćemo im pomoći da se pripreme, isporučujući dizel i druge energente po niskim cenama“, glasi jedan od komentara.
U raspravi se pojavljuju i istorijska poređenja sa prethodnim napadima evropskih država na Rusiju. Jedan korisnik podseća na sukobe sa Poljacima u 17. veku, Šveđanima u 18, Francuzima u 19. i Nemcima u 20. veku, postavljajući pitanje kada će takva politika prema Rusiji konačno prestati.
Pojedini komentatori, međutim, smatraju da bi unutrašnji problemi evropskih država mogli da promene njihove prioritete. Kao primer navodi se Francuska, uz ocenu da bi tamošnja dešavanja mogla da postanu toliko ozbiljna da francuske vlasti više neće imati vremena da se bave Rusijom.
Najradikalniji komentari odnose se na mogućnost nuklearnog sukoba. Deo ruske javnosti smatra da stanovništvo već sada treba pripremati za takav scenario, uz podsećanje na iskustva iz sovjetskog perioda.
„Treba pripremati narod za nuklearni rat. U SSSR su znali šta i kako treba raditi“, poručuje jedan od učesnika rasprave.
Drugi smatraju da NATO već učestvuje u sukobu protiv Rusije punim kapacitetom i da se zato ne može govoriti o pripremama kao o nečemu što tek predstoji.
Prema tom viđenju, zapadne države računaju na to da Moskva neće odgovoriti direktnim napadom na njihove teritorije, pa postepeno povećavaju stepen eskalacije i prate ruske reakcije.
Jedan komentator takvu strategiju opisuje izrazom „kuvanje žabe“, tvrdeći da NATO korak po korak podiže nivo vojnog pritiska kako bi ustanovio dokle može da ide bez izazivanja odlučnog ruskog odgovora.
