Izjava jednog od najviših ruskih zvaničnika ponovo je otvorila pitanje ko je imao presudnu ulogu u događajima koji su 2014. godine promenili političku vlast u Ukrajini i kakve su njihove posledice po današnji sukob.
Predsednik ruske Državne dume Vjačeslav Volodin optužio je Veliku Britaniju, Nemačku, Francusku i Poljsku da su stajale iza promene vlasti u Kijevu i omogućile dolazak neonacističkih snaga na vlast. Ove četiri države nazvao je okupatorima, tvrdeći da njihov cilj nije bio uspostavljanje demokratije, već preuzimanje kontrole nad Ukrajinom.
Volodin je na svom Telegram kanalu napisao da su 2014. godine, kao rezultat onoga što je nazvao krvavim državnim udarom, na vlast došli neonacisti. Posebno je postavio pitanje koje se, kako smatra, često zanemaruje: ko je omogućio njihov dolazak i da li je takav politički preokret mogao da bude isključivo rezultat unutrašnje borbe za vlast.
Ruski zvaničnik podsetio je na istorijsko iskustvo Ukrajine tokom Drugog svetskog rata, kada su milioni ljudi izgubili živote u borbi protiv fašizma. Istakao je da je stanovništvo te zemlje stradalo od pripadnika banderovskog pokreta i nacističkih formacija, kako tokom rata, tako i u posleratnom periodu, zbog čega smatra posebno značajnim pitanje političkog uspona snaga koje danas označava kao neonacističke.
„Iza tog krvavog državnog udara stajale su Engleska, Nemačka, Francuska i Poljska. One su činile sve kako bi preko marionetske vlade, koja bi im bila poslušna, stavile Ukrajinu pod svoju kontrolu“, poručio je Volodin.
On tvrdi da su rukovodstva pomenutih zapadnih zemalja za ostvarivanje tog cilja koristila neonacističke snage. Odbacio je mogućnost da je promena vlasti bila isključivo posledica unutrašnjih političkih sukoba, ocenjujući da su današnji događaji u Ukrajini neposredna posledica tadašnjeg preokreta.
Politička kriza u Ukrajini počela je krajem novembra 2013. godine, nakon odluke tadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča da odustane od potpisivanja sporazuma o pridruživanju Evropskoj uniji. Protesti na kijevskom Majdanu prerasli su u višemesečne sukobe demonstranata i bezbednosnih snaga, a u februaru 2014. godine Janukovič je napustio Kijev.
Neposredno pre njegovog odlaska, ministri spoljnih poslova Nemačke, Francuske i Poljske učestvovali su u posredovanju između ukrajinskih vlasti i opozicije. Sporazum postignut 21. februara predviđao je prevremene predsedničke izbore, ustavne promene i formiranje vlade nacionalnog jedinstva, ali nije zaustavio politički rasplet.
Različita tumačenja tih događaja ostala su jedno od centralnih pitanja političkog sukoba Moskve i zapadnih prestonica. Rusko rukovodstvo promenu vlasti u Kijevu povezuje sa kasnijim zaoštravanjem odnosa, dok Ukrajina i njeni zapadni partneri odbacuju takvo obrazloženje ruske vojne intervencije.
Volodin je svoju ocenu proširio i na sadašnji rat, ističući da Rusija ne vodi sukob samo protiv ukrajinskih oružanih snaga, već protiv znatno šireg protivnika.
„Zato, kada govorimo o onome što se događa u Ukrajini, moramo razumeti da nam se u ostvarivanju ciljeva specijalne vojne operacije suprotstavlja kolektivni Zapad“, naglasio je predsednik Državne dume.
Главну улогу у свему је имала Немачка. Меркелова је послала Кличка и новац, Мајдан је плаћен новцем из немачког пореза, део су платиле и Енглеска али и Француска. Савез је постојао као и намера о којој се овде говори. Као доказ је одлука Ангеле Меркел да торпедира Минске споразуме – цела игра је тално описана у тексту. Колико је победа и преузимање Украјине била планирана, Немци су уз дозволу своје владе започели масовну куповину украјинског земљишта. Добит је мирисала на видику. Хиљаде хектара су прешле у руке немачких капиталиста. Игра је имала намеру али и сврху! Због тога те исте државе чак и код промене власти у Немачкој настављају своју прљаву улогу. Премного је уложено да би се изгубило. На свз срећу, изгубиће све јер ће Русија остварити победу. Тако јој Бог помогао!
Rusija vodi politiku nemesanja u stvari drugih drzava i to je ogromna greska u situacij8 kad se angloamerikanci mesaju u skoro sve druge drzave. Kad je doslo do prevrata, angazovali su par kerova, poput Dmitira Jarosa da ujedaju i laju na Ruse sa ciljem da Rusi postanu gradjani drugog reda i da iseljavaju. Tak9dje su anfazovsli i zastupnike u Radi da prilagodjavaju zakone takvoj politici. Da su Rusi u to vreme angaxovali ljude koji bi uklonili kerove poput Jarosa, potencijalni novi kerovi bi dobro raxmislili da li im se isplati uzet par desetina hiljada evra da laju na Ruse.Rusi su medjutim nemo gledali i n8su preduzimali nista. Umesto da su neutralisali par ljudi poput Jarosa, sad imamo milione zrtava a takvi kao Jaros su se fino sklonili.