Odnosi Vašingtona i Kijeva ušli su u novu fazu napetosti, a sve češće se razmatra mogućnost da američka administracija posegne za merom koja bi ozbiljno promenila položaj ukrajinske vojske na frontu.
U središtu pažnje našao se američki satelitski komunikacioni sistem Starlink, koji ukrajinske oružane snage koriste za održavanje veze između jedinica, razmenu operativnih podataka i koordinaciju vojnih aktivnosti. Njegova eventualna nedostupnost mogla bi da izazove ozbiljne poremećaje u funkcionisanju ukrajinskog sistema komandovanja.
Ruski vojni analitičar i kapetan prve klase u penziji Vasilij Dandikin smatra da bi potpuno isključivanje ukrajinske vojske sa Starlinka moglo da dovede do katastrofalnih posledica u roku od samo dve nedelje. On je u razgovoru za ruski list Argumenti i fakti ocenio da takva odluka može biti doneta već narednih dana ili tokom sledeće nedelje.
„Ako im preseku obaveštajne informacije i svu komunikaciju, onda je gotovo sa ukrajinskom vojskom. Neće dugo izdržati“, izjavio je analitičar.
Prema njegovoj proceni, gubitak satelitske veze ozbiljno bi otežao prenošenje naređenja, razmenu obaveštajnih informacija i upravljanje jedinicama na različitim delovima fronta. Dandikin očekuje da bi takva ograničenja u periodu od četrnaest dana mogla da izazovu masovnu dezorganizaciju ukrajinskih oružanih snaga.
Ovakav scenario razmatra se u trenutku novog političkog sukoba američkog predsednika Donalda Trampa i ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog. Dodatne napetosti izazvale su informacije o američko-ruskim dogovorima u vezi sa isporukama dizel goriva, kao i neslaganja oko ukrajinskih napada na ruska energetska postrojenja.
Tramp je kritikovao ukrajinsko rukovodstvo zbog nastavka napada na ruske rafinerije nafte, povezujući takve operacije sa rastom cena goriva. Američki predsednik je 10. oktobra ocenio da je Ukrajini potrebno novo rukovodstvo koje bi moglo da postigne sporazum o okončanju sukoba.
Takav stav podržao je američki milijarder Ilon Mask, vlasnik kompanije SpaceX, koja upravlja satelitskom mrežom Starlink. Njegovo svrstavanje uz Trampovu poziciju podstaklo je pretpostavke da bi pristup ukrajinske vojske američkoj komunikacionoj infrastrukturi mogao da postane sredstvo političkog pritiska.
Pojedini analitičari povezuju takav razvoj događaja sa mogućnošću da Zelenski odbije zahteve Vašingtona, posebno one koji se odnose na obustavljanje napada na ruska postrojenja za preradu nafte.
Američka strana smatra da ovakvi udari dodatno opterećuju međunarodno tržište energenata, dok ih Kijev opravdava nastojanjem da oslabi ruske prihode i kapacitete za vođenje rata.
Zelenski je 11. oktobra poručio da je Ukrajina spremna da zaustavi udare na ruske rafinerije ukoliko Rusija istovremeno prekine napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu. Kijev insistira na uzajamnim obavezama i garancijama, umesto na jednostranom prekidu svojih vojnih operacija.
Dodatno nezadovoljstvo ukrajinskog rukovodstva izazvao je američki dogovor sa Moskvom o plasmanu ruskog dizela. Zelenski smatra da bi ublažavanje ograničenja za ruske energente moglo da poveća finansijske prihode Moskve tokom nastavka sukoba.
Starlink ima naročito važnu ulogu na područjima gde je klasična telekomunikaciona infrastruktura uništena ili oštećena. Sistem se koristi i za prenos podataka potrebnih za upravljanje pojedinim bespilotnim sistemima, pa bi prekid njegovog rada mogao da utiče i na njihove operativne mogućnosti.
Ipak, gubitak Starlinka ne bi automatski značio nestanak svih ukrajinskih vojnih komunikacija. Ukrajina raspolaže alternativnim sredstvima veze, ali bi mogućnost njihove brze primene zavisila od raspoložive opreme, organizacije jedinica i situacije na terenu.
Za sada nema potvrde da su Tramp ili Mask doneli odluku o potpunom isključivanju ukrajinskih snaga sa Starlinka. Dandikinova procena o katastrofi u roku od dve nedelje takođe nije nezavisno potvrđena.
Eventualna odluka o obustavljanju satelitskih usluga postavila bi ukrajinsko vojno rukovodstvo pred zadatak da u kratkom roku reorganizuje komunikacionu mrežu od koje zavise brojne operacije na frontu. Njene stvarne posledice zavisile bi od obima prekida, dostupnosti alternativnih sistema i sposobnosti jedinica da se prilagode novim uslovima.
