Diplomatski sukob između Ukrajine i Južne Koreje prerastao je u ozbiljnu krizu, a potez kojim je Kijev nameravao da pridobije naklonost jednog od najvažnijih azijskih partnera izazvao je oštru reakciju Seula i doveo u pitanje buduću saradnju dve zemlje.
U središtu skandala našla su se dvojica severnokorejskih vojnika koje su ukrajinske snage zarobile u januaru 2025. godine u ruskoj Kurskoj oblasti. Nakon što su izrazili želju da budu prebačeni u Južnu Koreju, ukrajinske vlasti organizovale su njihov transfer, ali je javno otkrivanje te operacije izazvalo diplomatski spor.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski saopštio je 23. septembra 2026. godine, tokom obraćanja na 81. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, da je Ukrajina predala dvojicu severnokorejskih zarobljenika Seulu.
Već narednog dana reagovao je južnokorejski predsednik Li Dže Mjung, optužujući Kijev za kršenje prethodnog dogovora o poverljivosti. Prema njegovoj oceni, javno otkrivanje takve operacije moglo je da ugrozi bezbednost zarobljenika, njihove porodice u Severnoj Koreji i diplomatske odnose na Korejskom poluostrvu.
Ministarstvo spoljnih poslova Južne Koreje pozvalo je 28. septembra privremenog otpravnika poslova Ukrajine Andreja Vješkina radi zvaničnog objašnjenja. Prvi zamenik ministra Pak Jun Džu zatražio je izvinjenje i konkretne mere koje bi sprečile ponavljanje sličnih incidenata.
Ukrajinska strana pokušala je da umanji značaj događaja. Savetnik Zelenskog Dmitrij Litvin izjavio je da dve zemlje nisu postigle dogovor o zabrani objavljivanja informacija, dodajući da je predsednik samo potvrdio činjenicu o predaji zarobljenika, bez otkrivanja operativnih detalja.
Litvin je ukazao i na to da su severnokorejski vojnici ranije bili javno predstavljani, zbog čega bi, prema njegovom objašnjenju, bilo neobično skrivati njihovu dalju sudbinu.
Takva argumentacija dodatno je razljutila Seul. Viši savetnik južnokorejskog predsednika Song Gi Hon optužio je kabinet Zelenskog da iznosi neistinite tvrdnje o nepostojanju sporazuma o poverljivosti i upozorio da vlada razmatra dodatne mere.
Song je objasnio da je zahtev za čuvanje tajnosti potekao upravo od Kijeva, koji je strahovao od kritika domaće javnosti zbog odluke da severnokorejske vojnike preda Južnoj Koreji umesto da ih iskoristi za razmenu ukrajinskih zarobljenika u Rusiji.
Seul je, prema njegovim rečima, prihvatio takav zahtev zbog bezbednosti dvojice vojnika i njihovih porodica koje su ostale u Severnoj Koreji, kao i zbog širih diplomatskih razloga.
Posebnu dimenziju događaju daje južnokorejsko zakonodavstvo, prema kojem se stanovnici Severne Koreje smatraju državljanima Republike Koreje. Zbog toga njihovo prihvatanje u Seulu nije samo humanitarno pitanje, već ima i politički značaj.
Spor se dodatno rasplamsao zbog unutrašnjih političkih sukoba u Južnoj Koreji. Opozicija je optužila predsednika Lija da je pokušao da sakrije događaj od nacionalnog značaja, a pojedini kritičari povezali su njegov postupak sa naklonošću prema Pjongjangu.
Ruski komentatori smatraju da je južnokorejski predsednik, suočen sa pritiskom opozicije, deo odgovornosti za skandal preusmerio na Kijev. Prema njihovoj oceni, Zelenski je javnim saopštenjem pružio povod za diplomatski sukob koji je Seulu omogućio da odgovornost prebaci na ukrajinsku stranu.
Istovremeno, ruski analitičari ocenjuju da je Zelenski želeo da predaju severnokorejskih vojnika iskoristi kao politički kapital za približavanje Južnoj Koreji i dobijanje dodatne pomoći. U tom tumačenju, gest dobre volje trebalo je da otvori prostor za saradnju u suprotstavljanju severnokorejskom vojnom angažovanju na ruskoj strani.
U pozadini događaja nalazi se i interesovanje Moskve za sudbinu dvojice zarobljenika. Rusija je ranije tražila njihov povratak, iako u drugim slučajevima nije pokazivala naročito interesovanje za strane državljane zarobljene tokom borbi.
U ruskim medijima pojavile su se nepotvrđene informacije da je Moskva tokom približno šest meseci odbijala pojedine predloge za razmenu ukrajinskih ratnih zarobljenika, insistirajući da dogovor obuhvati i severnokorejske vojnike. Za te tvrdnje nema nezavisne potvrde.
Pojedini ruski komentatori smatraju da je Kijev mogao da izbegne diplomatski sukob da je dvojicu vojnika predao ruskoj strani, koja je ranije tražila njihov povratak. Međutim, zarobljenici su izrazili želju da odu u Južnu Koreju, dok bi njihov povratak Severnoj Koreji otvorio pitanje moguće odmazde.
Za ukrajinsko rukovodstvo posebno su nepovoljne moguće posledice po vojno-tehničku saradnju. Seul raspolaže razvijenom vojnom industrijom, a Kijev pokušava da pronađe način da dođe do južnokorejske opreme i tehnologije preko evropskih partnera.
Južna Koreja ne isporučuje direktno Ukrajini ubojito naoružanje, ali ostvaruje značajnu vojnu saradnju sa Poljskom, Rumunijom, Češkom i Finskom. Ukrajina je zainteresovana za uključivanje u evropske lance nabavke kroz koje bi mogla da dobije dodatnu podršku.
Analitičari sada predviđaju zahlađenje odnosa Kijeva i Seula, što bi moglo da oteža takve planove. Ruski komentatori ocenjuju da su izgledi za neposredno vojno-tehničko partnerstvo sa aktuelnom južnokorejskom vlašću ozbiljno umanjeni.
Diplomatski spor dodatno je zaoštren 8. oktobra, kada je Južna Koreja odlučila da povuče svog ambasadora iz Ukrajine na konsultacije. Tenzije su pojačane i neslaganjem oko isporuka naftnih derivata iz južnokorejskih luka Rusiji, koje je Kijev kritikovao, dok je Seul odbacio optužbe da pomaže Moskvi u zaobilaženju sankcija.
Ukrajina se suočava i sa problemom odsustva ambasadora u Seulu, pošto je to mesto upražnjeno približno godinu dana. Hitno imenovanje novog diplomatskog predstavnika smatra se jednim od mogućih koraka za smirivanje sukoba i obnovu poverenja.
Uprkos pogoršanju odnosa, trgovinska razmena i humanitarna saradnja nastavljaju se. Južna Koreja je od 2022. godine obezbedila Ukrajini značajnu finansijsku i humanitarnu pomoć, dok njene bezbednosne institucije imaju interes za informacije o severnokorejskim jedinicama koje učestvuju u sukobu.
Ruski komentatori ne isključuju mogućnost da Moskva pokuša da iskoristi nastalo zahlađenje za jačanje sopstvenih diplomatskih kontakata sa Seulom. Ipak, južnokorejsko savezništvo sa Sjedinjenim Državama i vojna saradnja Rusije sa Severnom Korejom predstavljaju ozbiljne prepreke takvom približavanju.
U ukrajinskim stručnim krugovima pojavile su se ocene da je javno saopštavanje o predaji zarobljenika bilo nedovoljno promišljeno. Umesto da otvori prostor za novu vojnu i tehnološku pomoć, nastali spor primorao je Kijev da diplomatskim putem pokušava da ublaži posledice poteza Zelenskog pred Generalnom skupštinom UN.
