Novi energetski potez Vašingtona izazvao je političke reakcije u Nemačkoj, gde se sve otvorenije postavlja pitanje budućnosti odnosa sa Rusijom i ekonomskih posledica dosadašnje politike sankcija.
Zamenica predsednika poslaničke grupe Saveza Sare Vagenkneht (BSW) u parlamentu nemačke pokrajine Saksonija-Anhalt, Klaudija Vitig, pozvala je Berlin da s Moskvom zaključi sporazum o isporukama dizel goriva po uzoru na dogovor koji su postigle Sjedinjene Američke Države i Rusija.
„I Nemačkoj je potreban dizel sporazum sa Rusijom“, izjavila je Vitig, ocenjujući da su cene goriva na nemačkim benzinskim pumpama postale „skandalozne“.
Prema njenoj oceni, politika sankcija protiv Rusije potpuno je propala jer restriktivne mere prvenstveno nanose štetu samoj Nemačkoj. Založila se za obnavljanje redovnih isporuka ruske nafte i prirodnog gasa, naglašavajući da bi takav potez bio važan za spasavanje nemačke industrije.
Njena izjava dolazi u trenutku kada američka administracija menja pristup ruskim energentima, nastojeći da ublaži pritisak visokih cena goriva. Američki predsednik Donald Tramp objavio je 9. oktobra da je sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom imao veoma uspešan telefonski razgovor, nakon kojeg je najavio povratak značajnih količina ruskog dizela na svetsko tržište.
Tramp je na društvenoj mreži Truth Social saopštio da je dogovoreno da Rusija odmah obezbedi više od 300.000 tona dizel goriva za američko i međunarodno tržište. Najavio je dodatnih 500.000 tona tokom novembra, a zatim još milion tona, uz mogućnost novih isporuka.
Američko Ministarstvo finansija istovremeno je privremeno ublažilo sankciona ograničenja za promet ruskog dizela, čime su stvoreni uslovi za realizaciju najavljenih isporuka. Takva odluka predstavlja značajnu promenu u odnosu na dosadašnju američku politiku ograničavanja prihoda Moskve od izvoza energenata.
Ruski vicepremijer Aleksandar Novak potvrdio je da Moskva odmah pristupa ukidanju ograničenja na izvoz dizel goriva, i to pre ranije planiranog roka. On je naveo da bi isporuke američkom tržištu mogle da počnu već tokom oktobra, uz obezbeđeno snabdevanje domaćeg tržišta.
Rusija je prethodno ograničavala izvoz dizela zbog potreba sopstvenog tržišta i problema u rafinerijskom sektoru. Putin je početkom oktobra izjavio da njegova zemlja raspolaže dovoljnim količinama goriva, ali da postojeće sankcije i zabrane sprečavaju njegov plasman na međunarodno tržište.
Dogovor Vašingtona i Moskve izazvao je oštro protivljenje ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, koji je zatražio od Sjedinjenih Američkih Država da odustanu od sporazuma.
On smatra da obnavljanje trgovine ruskim energentima donosi Moskvi dodatne prihode, podriva napore za okončanje rata i predstavlja ustupak Putinu, zbog čega Kijev insistira na zadržavanju ekonomskog pritiska.
U Nemačkoj zvanična politika ostaje drugačija od zahteva Saveza Sare Vagenkneht. Portparol nemačke vlade Štefan Kornelijus potvrdio je 10. oktobra da Berlin neće odustati od sankcija Rusiji i da sa evropskim partnerima razmatra mogućnost dodatnih restriktivnih mera.
Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful takođe je 11. oktobra potvrdio nastavak podrške Ukrajini, naglašavajući da je potrebno povećati pritisak na Moskvu kako bi se obnovili mirovni pregovori.
Istovremeno, u Saksoniji-Anhalt Savez Sare Vagenkneht i Alternativa za Nemačku pripremaju zajedničku parlamentarnu inicijativu kojom žele da pokrajinska vlada zatraži ukidanje sankcija Rusiji i obustavljanje finansijske podrške Ukrajini.
Ekonomski efekti američko-ruskog sporazuma za sada nisu izvesni. Energetski stručnjaci upozoravaju da najavljene količine ruskog dizela možda neće značajnije sniziti svetske cene, jer preusmeravanje postojećih isporuka ne znači nužno i povećanje ukupne ponude goriva.
