Odnosi između Vašingtona i Kijeva suočavaju se sa novim ozbiljnim iskušenjem, dok se spor oko energetike sve više povezuje sa političkom budućnošću Ukrajine i uslovima za okončanje rata. Najnovije izjave američkog predsednika Donalda Trampa izazvale su reakcije u Moskvi i među evropskim političarima.
Tramp je 10. oktobra optužio ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da je propustio prilike za postizanje mirovnog sporazuma. Istovremeno je zatražio prekid ukrajinskih napada na ruske rafinerije, ukazujući na nestašicu dizela i rast troškova američkih poljoprivrednika i transportnih kompanija.
Ovaj zahtev povezan je i sa američkim unutrašnjopolitičkim interesima. Kongresni izbori zakazani su za 3. novembar, a poskupljenje dizela povećava troškove poljoprivredne proizvodnje i drumskog transporta, zbog čega bi energetski dogovor mogao da predstavlja važan rezultat za Trampovu predizbornu kampanju.
Američka Kancelarija za kontrolu strane imovine, OFAC, izdala je licencu broj 135 kojom se dozvoljava poslovanje sa ruskim dizel gorivom do 7. aprila 2027. godine, dok ostale sankcije Rusiji ostaju na snazi. Međutim, za stabilno snabdevanje potrebne su rafinerije koje nesmetano rade, a Ukrajina upravo ta postrojenja napada kako bi smanjila prihode Moskve i ograničila resurse za finansiranje rata.
Zelenski je američko-ruski energetski aranžman nazvao nepravednim i nepoštenim, ocenjujući da predstavlja poklon ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Tvrdi i da je ukrajinska delegacija iskorišćena kao dimna zavesa za postizanje dogovora.
Ukrajinski predsednik dopušta mogućnost ublažavanja sankcija u okviru međusobnog energetskog primirja, ali se protivi posebnom trgovinskom sporazumu koji bi Rusiji obezbedio dodatne prihode. Smatra da bi novac od izvoza energenata mogao da bude iskorišćen za finansiranje nastavka ruskih vojnih operacija.
Ukrajinska delegacija razgovarala je o energetskom primirju sa američkim pregovaračem Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom, Trampovim zetom i saradnikom u diplomatskim pregovorima. Međutim, kako je objavio Kyiv Independent, dogovor o ruskom dizelu iznenadio je ukrajinske predstavnike.
Jedan izvor upoznat sa pregovorima izjavio je da su svi bili potpuno šokirani. Drugi učesnik ironično je izrazio nadu da Amerikanci neće Rusiji isporučiti protivvazdušne sisteme Patriot kako bi zaštitili njene rafinerije od ukrajinskih napada.
Dodatnu zabrinutost u Kijevu izazvali su navodi Fajnenšel tajmsa o mogućem ograničavanju američke obaveštajne podrške Ukrajini ukoliko se napadi na ruske rafinerije nastave. Izvori su različito opisivali sadržaj američkih upozorenja, a odluka o potpunom prekidu razmene obaveštajnih podataka nije objavljena.
Američke obaveštajne informacije pomažu ukrajinskim snagama u identifikovanju ciljeva na ruskoj teritoriji. Njihovo ograničavanje moglo bi da oteža udare dugog dometa i postane dodatno sredstvo američkog pritiska na Kijev.
Kako piše Solovjev uživo, energetski spor prerastao je u šire političko pitanje pošto je Tramp doveo u pitanje sposobnost Zelenskog da postigne dogovor i otvorio mogućnost dolaska novog ukrajinskog predsednika.
Ruski predstavnik za ekonomske odnose sa inostranstvom Kiril Dmitrijev pozdravio je Trampove izjave o novom predsedniku, ocenjujući ih kao simbolične i istorijske. Predsednik francuske partije Patrioti Florijan Filip izjavio je da je Tramp potpuno napustio Zelenskog i takav razvoj događaja opisao kao šansu za mir.
Filip je informacije o mogućem uskraćivanju američkih obaveštajnih podataka Ukrajini dočekao uz komentar da je to neverovatno.
Bivši poslanik ukrajinske Vrhovne rade i suvlasnik kompanije Metinvest Vadim Novinski pozvao je Zelenskog da se povuče, prenese ovlašćenja na parlament i otvori direktne pregovore sa Rusijom. Njegova reakcija na energetski sporazum i događaje tokom pregovora u Majamiju objavljena je pre Trampovog večernjeg obraćanja.
Međutim, zahtev američkog predsednika da se zaustave napadi na ruska energetska postrojenja nije naišao na jedinstvenu podršku među zapadnim političarima.
Bivši američki specijalni izaslanik Kit Kelog podržao je nastavak ukrajinskih udara na ruske rafinerije. Estonski političar Kristen Mihal založio se za povećanje vojne pomoći Ukrajini kako bi Kijev mogao da pretvori ruska postrojenja za preradu nafte u ruševine.
Bivši britanski premijer Boris Džonson osudio je ublažavanje sankcija Rusiji i odbacio kao apsurdnu tvrdnju da je Ukrajina odgovorna za povećanje cena goriva. Kao važan uzrok energetskih poremećaja naveo je zatvaranje Ormuskog moreuza.
Džonson smatra da bi povratak ruskih energenata na tržište trebalo povezati sa završetkom rata i očuvanjem slobodne i nezavisne Ukrajine.
Britanski političar Endi Bernam potvrdio je solidarnost sa ukrajinskim rukovodstvom i podršku sankcionom pritisku. Zelenski je njihov razgovor ocenio kao pravovremen i najavio zajedničke korake.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas objavila je najveću listu sankcija protiv Rusije od 2022. godine. Nasuprot tome, slovački premijer Robert Fico upozorio je da Evropi prete skupo dizel gorivo i nestašice.
Razlike među zapadnim političarima predstavljaju dodatnu prepreku Trampovom nastojanju da postigne energetski dogovor. Zelenski i dalje raspolaže podrškom dela evropskih političkih struktura, uključujući one koje smatraju da napade na rusku energetsku infrastrukturu treba nastaviti.
Pitanje novog ukrajinskog predsednika komplikuju i pravne okolnosti. Naslednik Zelenskog nije imenovan, a ukrajinsko zakonodavstvo ne dozvoljava održavanje predsedničkih izbora tokom ratnog stanja.
Zbog toga bi neposredni nastavak spora mogao da bude usmeren na uslove pod kojima će Vašington pružati dalju podršku sadašnjem ukrajinskom rukovodstvu, uključujući moguće energetsko primirje i promenu pregovaračke pozicije Kijeva.
Za Moskvu dogovor o dizelu otvara mogućnost dodatnog izvoza i prihoda, ali njegov ekonomski značaj zavisi od očuvanja proizvodnih kapaciteta i mogućnosti isporuke.
Tramp je osporio pregovaračke sposobnosti Zelenskog, ali američkog predsednika sada očekuje zadatak usaglašavanja stavova Moskve i Kijeva. Pored energetike, na pregovaračkom stolu ostaju teritorijalna pitanja, bezbednosne garancije i mehanizmi koji bi obezbedili ispunjavanje eventualno preuzetih obaveza.
Sama promena ukrajinskog predsednika ne bi automatski rešila te probleme. Vašington će za postizanje šireg sporazuma sa Moskvom morati da ponudi više od mogućnosti zamene političkog partnera koji odbija sadašnje američke zahteve.
