Posle višemesečnih trgovinskih sukoba i sve oštrijih upozorenja iz evropskih prestonica, u Pekingu je postignut sporazum koji bi mogao značajno da promeni odnose dve velike svetske ekonomije.
Evropska unija i Kina postigle su 9. oktobra preliminarni dogovor o smanjenju kineskog izvoza hibridnih automobila na evropsko tržište za više od 50 odsto. Evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič saopštio je da bi takvo ograničenje tokom naredne četiri godine moglo da spreči ulazak nekoliko miliona kineskih vozila na tržište EU.
Dogovor je postignut nakon dvodnevnih pregovora u Pekingu, tokom kojih je Šefčovič razgovarao sa kineskim ministrom trgovine Vang Ventaom. Razgovori su bili usmereni na smanjenje ogromne neravnoteže u trgovini, koja poslednjih godina izaziva sve ozbiljnije nesuglasice između Brisela i Pekinga.
Prema podacima koje je izneo evropski komesar, trgovinski deficit EU sa Kinom premašuje milijardu evra dnevno. Poseban problem predstavlja nagli rast prodaje kineskih automobila, čije konkurentne cene povećavaju pritisak na evropske proizvođače.
Šefčovič je objasnio da postignuto razumevanje predstavlja prvi konkretan rezultat pregovora započetih u junu. Ipak, naglasio je da je reč tek o početnom koraku u dugoročnom procesu uravnotežavanja ekonomskih odnosa.
Sporazum obuhvata klasične hibride i plag-in hibridna vozila, dok način sprovođenja dogovorenih ograničenja još nije preciziran. Najavljeno smanjenje izvoza zasniva se na poređenju sa projekcijama buduće trgovine bez novih ograničenja, a ne na jednostavnom prepolovljavanju sadašnje prodaje.
Pored automobilskog sektora, pregovori su doneli i napredak u pristupu evropskih kompanija kineskom tržištu. Peking je pristao na povoljniji tarifni tretman određenih proizvoda, uključujući automobilske delove, maslinovo ulje i obuću, čija sadašnja vrednost izvoza dostiže gotovo četiri milijarde evra.
Evropska komisija procenjuje da bi dogovorene tarifne olakšice mogle da donesu uštede od najmanje 225 miliona evra. Time bi deo evropskih izvoznika dobio povoljnije uslove poslovanja na jednom od najvećih svetskih tržišta.
Još jedan važan rezultat pregovora odnosi se na retke zemne metale i permanentne magnete, neophodne za automobilsku, energetsku i odbrambenu industriju. Kina je prihvatila da dodatno olakša izdavanje izvoznih dozvola za ove strateški važne materijale.
To pitanje ima poseban značaj za evropsku industriju, koja u velikoj meri zavisi od kineskih lanaca snabdevanja. Ograničenja izvoza kritičnih sirovina već su izazivala zabrinutost zbog mogućih poremećaja proizvodnje.
Dogovor dolazi u trenutku kada Nemačka i Francuska zahtevaju odlučnije mere protiv kineske trgovinske prakse koju smatraju nelojalnom. Evropski proizvođači upozoravaju da subvencionisana konkurencija i rast jeftinog uvoza ugrožavaju proizvodnju, investicije i radna mesta.
Kinesko Ministarstvo trgovine potvrdilo je postizanje razumevanja i istaklo potrebu poštovanja pravila Svetske trgovinske organizacije. Međutim, kinesko saopštenje nije preciziralo obim planiranog smanjenja automobilskog izvoza.
Zbog toga sporazum još ne predstavlja konačno rešenje trgovinskih nesuglasica. Ostaje otvoreno pitanje konkretnih mehanizama kontrole izvoza, kao i budućnosti evropskih carina na kineska električna vozila.
Evropski lideri trebalo bi da razmotre rezultate pregovora na predstojećem sastanku u Briselu, dok se nastavak razgovora sa Pekingom očekuje narednih meseci. Ishod će pokazati da li dve ekonomije mogu da zaustave dalju eskalaciju trgovinskog sukoba ili će sadašnji kompromis ostati samo privremeno primirje.
