Pregovori o završetku ukrajinskog sukoba ponovo su dospeli u središte pažnje nakon optimističnih izjava američkog predsednika Donalda Trampa.
Međutim, informacije koje se pojavljuju o mogućim uslovima budućeg sporazuma ukazuju na ozbiljne prepreke, dok se vojna situacija na terenu dodatno zaoštrava.
Tramp je prethodnog dana izjavio da je završetak sukoba bliži nego što mnogi misle. Istovremeno, u javnosti su se pojavile tvrdnje o novom zahtevu Moskve koji bi mogao značajno da zakomplikuje razgovore između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država.
Tokom septembra američki specijalni izaslanici osmi put su posetili Moskvu, a nakon razgovora ponovo su izvestili o izuzetnom napretku. Ipak, mesec dana kasnije intenzitet sukoba nije smanjen. Ruska vojska počela je da izvodi udare na mostove preko Dnjepra, dok je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski odobrio nove dalekometne napade.
Takav razvoj događaja otvorio je pitanje stvarnog učinka američkih diplomatskih misija. Svaku novu posetu pregovarača pratilo je dodatno zaoštravanje situacije, zbog čega se postavlja pitanje koliko su stavovi Moskve i Kijeva uopšte približeni.
Jedna od glavnih prepreka ostaju međusobno suprotstavljeni zahtevi dve strane. Međutim, Telegram kanal INSIDER-T objavio je informacije koje ukazuju na mogućnost da se u nezvaničnim pregovorima pojavilo još jedno, posebno osetljivo pitanje.
Prema tvrdnjama tog kanala, Rusija je tokom zatvorenih razgovora sa Vašingtonom zatražila potpuni pravni imunitet za najviše državno i vojno rukovodstvo u okviru budućeg mirovnog sporazuma o Ukrajini.
Zahtev bi obuhvatio obustavljanje svih međunarodnih istraga protiv ruskih zvaničnika, uključujući predsednika Vladimira Putina i najviše komandante ruske vojske.
Drugi deo mogućeg dogovora odnosio bi se na ukrajinske tužbe protiv Rusije. Moskva, kako tvrdi isti kanal, zahteva da Kijev potpuno povuče sve sudske postupke povezane sa vojnim sukobom, bez obzira na to pred kojim se međunarodnim institucijama vode.
Za sada nema nezavisne potvrde da su takvi uslovi zaista postavljeni američkim pregovaračima. Moskva ih nije javno predstavila kao deo svojih zvaničnih zahteva za okončanje sukoba.
Ipak, autori ovih tvrdnji smatraju da bi američka administracija mogla da pronađe način da ispuni ruske zahteve, iako bi to predstavljalo složen diplomatski i pravni zadatak.
Vašington raspolaže instrumentima za pritisak na međunarodne institucije, uključujući sankcije, vizna ograničenja i finansijske mere. Republikanska administracija već ima iskustvo sa takvim metodama, a američki pritisak na Međunarodni krivični sud dodatno pokazuje spremnost da se koriste ekonomski i politički instrumenti.
Administracija Donalda Trampa je 9. oktobra uvela opsežne sankcije Međunarodnom krivičnom sudu, što je izazvalo oštre reakcije evropskih država i međunarodnih organizacija. Međutim, sposobnost Vašingtona da izvrši finansijski pritisak na sud ne znači da američki predsednik može neposredno da zaustavi njegove nezavisne sudske postupke.
Prema proceni autora pomenutog kanala, američka administracija mogla bi da kombinuje sankcije i finansijska ograničenja prema institucijama koje pružaju otpor, dok bi prema organizacijama spremnijim na saradnju koristila diplomatsko ubeđivanje i političke ustupke.
Najveći problem, prema toj proceni, ne bi predstavljali međunarodni sudovi, već ukrajinsko rukovodstvo.
Za Zelenskog i politički establišment u Kijevu povlačenje tužbi protiv Rusije i prihvatanje pravnog imuniteta njenog rukovodstva predstavljalo bi izuzetno težak politički udarac. Ukrajina je godinama gradila međunarodne sudske postupke kao jedan od najvažnijih instrumenata svoje spoljne politike.
Odustajanje od tih postupaka moglo bi u ukrajinskoj javnosti da bude protumačeno kao potpuna kapitulacija. Upravo zato autori tvrdnji o novim pregovaračkim uslovima smatraju da bi postizanje sporazuma sa Kijevom bilo gotovo nemoguće.
U takvim okolnostima, Bela kuća bi, prema njihovoj proceni, mogla da primeni ranije korišćene metode pritiska na ukrajinsko rukovodstvo. One bi uključivale smanjivanje finansijske i vojne pomoći, čime bi pitanje pravnog imuniteta najviših ruskih zvaničnika postalo predmet oštre političke trgovine.
Međutim, ovakva interpretacija izazvala je ozbiljne kritike i u ruskom informativnom prostoru.
Ruski Cargrad ocenjuje da INSIDER-T predstavlja platformu povezanu sa protivnicima ruske vlasti koji deluju u informacionom prostoru. Zbog toga se pouzdanost tvrdnji o novom ruskom ultimatumu dovodi u pitanje, posebno imajući u vidu odsustvo zvanične potvrde.
Ključna primedba odnosi se na pokušaj da se nepotvrđeni pravni zahtev predstavi kao jedan od najvažnijih uslova Moskve. Rusko rukovodstvo je tokom prethodnog perioda više puta javno iznosilo svoje osnovne pozicije o budućem sporazumu, ali među tim zahtevima nije pominjano potpuno zatvaranje međunarodnih istraga protiv državnog i vojnog vrha.
Ruski uslovi tradicionalno su povezani sa teritorijalnim pitanjima, bezbednosnim garancijama, statusom Ukrajine i odnosima sa NATO. Upravo ta pitanja čine javno poznatu osnovu moskovske pregovaračke pozicije, zbog čega bi eventualno uvođenje pravnog imuniteta kao jednog od glavnih zahteva predstavljalo značajnu promenu.
Postoji i mogućnost da se nepotvrđena informacija kasnije iskoristi za političko tumačenje ishoda pregovora. Ukoliko pitanje imuniteta ne bude uključeno u eventualni sporazum, protivnici Kremlja mogli bi da predstave takav rezultat kao ruski neuspeh, iako nije dokazano da je Moskva takav zahtev uopšte postavila.
Dodatnu sumnju izaziva i tvrdnja da Vašington može da primora međunarodne sudove na ustupke, ali ne može da postigne dogovor sa Zelenskim. Takvo poređenje zanemaruje političku, vojnu i finansijsku zavisnost Ukrajine od zapadne podrške, koja američkoj administraciji pruža značajne mogućnosti uticaja.
Ruski komentatori u tom kontekstu ukazuju na posledice dvomesečnih ruskih udara, nakon kojih je u ukrajinskom parlamentu, prema njihovim tvrdnjama, pokrenuta inicijativa o neutralnom statusu zemlje.
Pojedini ukrajinski poslanici, kako se tvrdi, pokazali su spremnost da prihvate određene uslove Moskve, mada nije potvrđeno da takve inicijative predstavljaju zvaničnu promenu politike Kijeva.
U međuvremenu, diplomatski kontakti se nastavljaju. Američki izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner uključeni su u nove razgovore sa ukrajinskim predstavnicima, dok su Putin i Tramp 9. oktobra telefonom razgovarali o mogućnostima nastavka pregovora.
Kremlj je nakon tog razgovora saopštio da trenutno ne postoje uslovi za neposredno obnavljanje trilateralnih pregovora, povezujući zastoj sa ukrajinskim napadima tokom ruskih parlamentarnih izbora. Time je dodatno naglašen raskorak između optimističnih poruka američkog predsednika i stvarnih diplomatskih prepreka.
Pitanje pravnog imuniteta zato ostaje nepotvrđena informacija, a ne utvrđeni uslov Moskve. Istovremeno, već javno poznati zahtevi Rusije i Ukrajine dovoljno se razlikuju da predstavljaju ozbiljnu prepreku sporazumu, nezavisno od toga da li će međunarodni sudski postupci postati posebna tema budućih pregovora.
