Evropska unija je tokom prvih devet meseci 2026. godine potrošila gotovo 7,9 milijardi evra na kupovinu ruskog tečnog prirodnog gasa iz arktičkih postrojenja.
Ovi podaci ponovo su otvorili pitanje koliko je evropska energetska politika zaista uspela da smanji ekonomsku povezanost sa Moskvom.
Dok Brisel priprema potpuno ukidanje uvoza ruskog gasa, evropske kompanije nastavljaju da kupuju velike količine ovog energenta. Posebnu pažnju privlači činjenica da je obim isporuka iz ruskog arktičkog projekta Jamal povećan uprkos ograničenjima koja su već stupila na snagu.
Prema podacima nemačke organizacije Urgewald, zasnovanim na informacijama kompanije Kpler, u evropske luke od januara do septembra stiglo je 12,18 miliona tona ruskog tečnog prirodnog gasa. Ukupna procenjena vrednost tih isporuka iznosila je približno 7,88 milijardi evra.
U poređenju sa istim periodom prethodne godine, evropski uvoz iz projekta Jamal povećan je za 9,5 odsto. Evropske luke primile su čak 85 odsto evidentiranih isporuka iz ovog ruskog postrojenja, što pokazuje koliko je evropsko tržište značajno za njegov izvoz.
Francuska je među najvažnijim evropskim odredištima za ruski tečni prirodni gas, zahvaljujući terminalima preko kojih se energent doprema i uključuje u evropsku distributivnu mrežu. Geografska blizina evropskih luka omogućava i kraće transportne cikluse nego kod isporuka udaljenim azijskim kupcima.
Istovremeno, evropska energetska strategija predviđa potpuno napuštanje ruskog gasa. Uredbom EU iz januara 2026. uspostavljen je sistem postepenih zabrana, uz prelazne rokove za ranije zaključene ugovore.
Zabrana uvoza tečnog prirodnog gasa na osnovu određenih kratkoročnih ugovora počela je da se primenjuje 25. aprila, dok bi preostali dozvoljeni uvoz na osnovu dugoročnih ugovora trebalo da prestane 1. januara 2027. godine. Upravo ti prelazni rokovi objašnjavaju zašto značajan deo trgovine još nije prekinut.
Evropska komisija ističe da je zavisnost od ruskih energenata znatno smanjena od početka sukoba u Ukrajini. Udeo ruskog gasa u ukupnom evropskom uvozu pao je sa približno 45 odsto 2021. na 12 odsto 2025. godine, prema podacima evropskih institucija.
Međutim, smanjivanje ukupne zavisnosti ne znači da su prestali finansijski tokovi prema ruskim energetskim kompanijama. Kupovina gasa i dalje predstavlja prihod za ruski energetski sektor, iako se evropske institucije istovremeno zalažu za ograničavanje ekonomskih mogućnosti Moskve.
Situaciju dodatno komplikuju evropske potrebe za gasom uoči zime. Institut za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu upozorio je da su evropske zalihe neuobičajeno niske za ovo doba godine i da bi u slučaju nepovoljnih okolnosti moglo biti potrebno značajno smanjenje potrošnje.
Zbog toga se evropska energetska politika suočava sa dvostrukim izazovom: sprovođenjem zabrane ruskog gasa i obezbeđivanjem stabilnog snabdevanja po prihvatljivim cenama. Nagli prekid postojećih isporuka zahtevao bi dodatne količine od drugih proizvođača, pre svega iz država koje raspolažu izvoznim terminalima za tečni prirodni gas.
Novi podaci pokazuju da je EU već značajno smanjila energetsku zavisnost od Rusije, ali da potpuno razdvajanje još nije ostvareno. Pravi test evropske strategije uslediće početkom 2027. godine, kada predviđena zabrana treba da prekine preostale isporuke ruskog tečnog prirodnog gasa.
