Kontrola glasova u jednoj izbornoj jedinici u Berlinu dovela je do promene pobednika direktnog mandata, a posledice se ne završavaju na lokalnom rezultatu.
Korekcija u Špandau pokrenula je novi obračun mandata u čitavom Predstavničkom domu nemačke prestonice.
Na izborima održanim 20. septembra kandidatkinja CDU-a Betina Majsner prvobitno je bila proglašena pobednicom u izbornoj jedinici Špandau 1. Preliminarni rezultat pokazivao je da je dobila 5.188 glasova, dok je kandidat AfD-a Tomi Tabor imao 5.108, pa je razlika iznosila 80 glasova.
Ponovna provera, međutim, potpuno je preokrenula redosled. Tabor sada ima 5.184 glasa, a Majsnerova 5.150, što kandidatu AfD-a daje prednost od 34 glasa i direktni mandat.
Pokrajinski izborni rukovodilac Štefan Brohler objasnio je da je problem nastao zbog neslaganja između rezultata zabeleženog u zapisniku biračkog odbora i podatka koji je telefonom prosleđen kao brza izborna informacija. Prema dosadašnjim informacijama, glasovi su na izbornoj večeri bili pravilno prebrojani, ali je rezultat jednog biračkog mesta pogrešno prenet.
Promena jednog direktnog mandata izazvala je znatno šire posledice. Pošto CDU ostaje bez tog mandata, menja se obračun dodatnih i kompenzacionih mesta, pa bi Predstavnički dom Berlina, umesto prvobitno očekivanih 158, trebalo da ima 153 poslanika.
Pet mandata tako nestaje iz prethodne računice. CDU ostaje bez jednog mesta, SPD i Zeleni takođe gube po jedno, dok Levica ostaje bez dva poslanička mesta. AfD, iako dobija direktni mandat u Špandau, prema novom obračunu ostaje na ukupno 29 poslanika, jer se istovremeno menja odnos direktnih i mandata sa liste.
Promenjena je i matematika mogućih koalicija. Levica bi prema sadašnjem obračunu imala 45 poslanika, CDU 33, Zeleni 25, SPD 21, a AfD 29. Za većinu u parlamentu od 153 mesta potrebno je najmanje 77 glasova.
Crveno-zeleno-crvena kombinacija Levice, Zelenih i SPD-a zadržava većinu, ali njena prednost pada sa 16 na 14 glasova. Koalicija CDU-a, SPD-a i Zelenih imala bi 79 od ukupno 153 mandata, odnosno svega dva glasa više od granice potrebne za većinu.
Brohler odbacuje tvrdnje da slučaj predstavlja novi izborni haos u Berlinu. Njegov stav je da je greška otkrivena upravo zato što su aktivirani zakonom predviđeni mehanizmi kontrole i provere preliminarnih rezultata.
Novi brojevi još nisu konačni. Rezultati prolaze dodatnu proveru, a državni izborni odbor trebalo bi 12. oktobra da utvrdi konačan rezultat izbora. Tek tada će raspodela poslaničkih mesta postati zvanična.
Tako je izborna jedinica u kojoj je CDU prvobitno imao prednost od 80 glasova posle kontrole završila sa prednošću AfD-a od 34 glasa, dok je jedna korekcija istovremeno promenila nosioca direktnog mandata, smanjila broj poslanika za pet i suzila većinu nekoliko mogućih koalicionih kombinacija u Berlinu.
