Napetost uz poljsku granicu raste svaki put kada se u ukrajinskom vazdušnom prostoru pojave rakete i bespilotne letelice koje menjaju pravac neposredno pred granicom.
Za poljsku vojsku problem nije samo pitanje da li će neki objekat ući u njen vazdušni prostor, već i koliko vremena ostaje za procenu njegove putanje i eventualno presretanje.
Jedan od poslednjih takvih slučajeva zabeležen je u području Dorohuska. Portparol Operativne komande rodova Oružanih snaga Poljske, potpukovnik Jacek Goriševski, saopštio je da se tokom ruskog napada jedan objekat približio poljskoj teritoriji na približno tri do četiri kilometra i kretao velikom brzinom.
Poljski brigadni general, pilot i bivši glavni inspektor poljskog ratnog vazduhoplovstva Tomaš Drevnjak smatra da taj događaj nije ukazivao na nameru Rusije da napadne Poljsku. On objašnjava da je reč o promeni načina na koji ruske rakete i bespilotne letelice prilaze ciljevima u Ukrajini.
Ukrajinska protivvazdušna odbrana u velikoj meri je orijentisana prema istoku, dok Rusija koristi složenije putanje kako bi rakete i dronovi ukrajinskim ciljevima prilazili sa zapadne strane. Takve rute prolaze i u blizini poljske granice, zbog čega objekti mogu izgledati kao da se približavaju Poljskoj, a zatim naglo promeniti smer i krenuti prema istoku.
Takva taktika istovremeno otežava rad ukrajinske PVO. Sistemi protivvazdušne odbrane mogu kasnije da otkriju objekte koji dolaze iz neočekivanog pravca ili da imaju više teškoća prilikom njihovog presretanja.
Brzina dodatno smanjuje vreme raspoloživo za reakciju. Drevnjak je naveo primer mlaznog bespilotnog aparata koji pri brzini od 600 kilometara na sat prelazi približno deset kilometara za samo jedan minut. Zbog toga poljske snage ne mogu da čekaju da objekat dođe neposredno do granice pre nego što počnu pripreme.
Poljska vojska zato reaguje još pre početka napada. Dobija satelitske i obaveštajne podatke, kao i informacije od Ukrajine i saveznika, nakon čega pojačava nadzor istočnog pravca.
Kada se objekat otkrije, podižu se avioni, kopneni sistemi prelaze u stanje pripravnosti, a vojska prati njegovu putanju kako bi utvrdila da li se kreće prema Poljskoj ili će ostati unutar ukrajinskog vazdušnog prostora. Poljski avioni prilaze granici i čekaju spremni za eventualno presretanje.
Drevnjak kaže da se često događa da objekat dođe na samo dva do četiri kilometra od poljske granice, a zatim se iznenada okrene prema istoku kako bi ukrajinski cilj napao sa zapadne strane. Upravo zbog neizvesnosti do poslednjeg trenutka poljske snage, kako ističe, moraju biti spremne na sve mogućnosti.
Potpuno sprečavanje prodora vazdušnih ciljeva ipak nije moguće. General upozorava da ne postoji sistem protivvazdušne odbrane sa stoprocentnom efikasnošću i procenjuje da najbolji sistemi imaju koeficijent efikasnosti od oko 0,8. Situacija postaje još složenija tokom masovnih napada, kada opterećenje sistema PVO naglo raste.
Ovakvi događaji, prema njegovoj proceni, neće biti izuzetak. Poljska vojska moraće da računa na njihovo ponavljanje, dok će stanovništvo morati da se navikava na češća upozorenja o mogućim pretnjama, kao i na redovniju aktivnost borbene avijacije i drugih sredstava protivvazdušne odbrane.
