Vojno prisustvo Rusije u Siriji znatno je smanjeno nakon pada Bašara Asada u decembru 2024. godine, ali kontakti Moskve i Damaska nisu prekinuti.
Početkom septembra nova aktivnost zabeležena je u pomorskoj bazi Tartus, jednom od najvažnijih oslonaca koje je Rusija imala u istočnom Mediteranu.
Najmanje tri ruska vojna i pomoćna broda stigla su u Tartus uprkos sporazumu od 9. avgusta kojim je predviđena predaja tamošnjih pomorskih objekata sirijskim civilnim vlastima. Francuski list „Figaro“ ocenjuje da između Moskve i novog rukovodstva u Damasku i dalje postoji dovoljno razloga za pregovore.
U Tartusu su početkom septembra primećeni razarač „Admiral Levčenko“, brod za materijalno-tehničku podršku „Sparta“ i brod za snabdevanje „Akademik Pašin“. U sastavu flotile nalazio se i tanker „General Skobeljev“.
Satelitski snimci potvrdili su da su brodovi pristali u Tartusu i da je tamo ostavljen teret čiji sadržaj nije poznat. Nema podataka o tome šta je iskrcano niti kojoj je strani teret bio namenjen.
Isti brodovi su krajem avgusta zabeleženi kod obale Španije, kada su plovili prema jugu. Kao njihovo odredište bio je označen Egipat, ali su nakon prolaska kroz Gibraltar, kako je objavio Radio Slobodna Evropa, isključili transpondere.
Dolazak flotile dobija dodatni značaj zbog promenjenog političkog i vojnog položaja Rusije u Siriji. Posle pada Asadovog režima rusko vojno prisustvo je snažno redukovano, dok je pitanje budućnosti objekata koje je Moskva godinama koristila postalo deo odnosa sa novim sirijskim vlastima.
„Figaro“ ocenjuje da Rusija, uprkos povlačenju dela svojih snaga, zadržava određene pozicije u zemlji. Jedan od razloga za nastavak saradnje mogao bi da bude sastav sirijskih arsenala.
Sirijske zalihe naoružanja uglavnom čine sistemi ruskog porekla, zbog čega su novim vlastima potrebni oprema, rezervni delovi i sredstva za popunjavanje skladišta koja Moskva može da obezbedi. Upravo ta zavisnost ostavlja prostor za nastavak rusko-sirijskih pregovora i nakon velikih političkih promena u Damasku.
