Evropska politička scena ulazi u period u kojem izborni uspesi stranaka desnice sve snažnije utiču na rasprave o budućnosti EU.
Posle rezultata Alternative za Nemačku na pokrajinskim izborima, pažnja se okreće Francuskoj, gde Nacionalno okupljanje priprema program za eventualni dolazak na vlast.
Lider Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela najavio je promene koje bi zahvatile migracionu politiku, odnos Pariza prema Briselu, socijalna prava stranaca, energetiku i unutrašnju bezbednost.
U intervjuu britanskom Telegrafu tokom konferencije Reform UK u Birmingemu rekao je da Francuska pod vlašću njegove stranke više neće biti „ulaz za ilegalne migracije u Britaniju“.
Jedan od planova podrazumeva sporazum sa liderom britanske stranke Reform UK Najdželom Faražom. Britanija bi presretala čamce sa migrantima u Lamanšu, Francuska bi prihvatala njihov povratak, a zatim bi se radilo na njihovom vraćanju u zemlje porekla.
Bardela, međutim, smatra da problem ne počinje na francuskoj obali Lamanša. „Granica između Francuske i Velike Britanije nije u Kaleu. Ona je u Mentonu, između Francuske i Italije. Ona je u Lampeduzi. Ona je u Grčkoj. Ona je na ulaznim tačkama Evropske unije“, rekao je.
Takav pristup podrazumevao bi promenu evropskog migracionog sistema i sprečavanje ilegalnih ulazaka već na spoljnim granicama EU, umesto koncentrisanja samo na migrante koji su stigli do severa Francuske i pokušavaju da pređu u Britaniju.
„Ako Francuska povrati kontrolu… ako uspemo da zaštitimo naše granice… onda se pitanje malih čamaca više neće pojavljivati“, poručio je Bardela.
Prvi veliki potez Nacionalnog okupljanja nakon preuzimanja vlasti, prema njegovoj najavi, bio bi ustavni referendum o migracijama.
Predložene mere uključuju ukidanje automatskog sticanja francuskog državljanstva po osnovu rođenja u zemlji, davanje prednosti francuskim državljanima pri ostvarivanju socijalnih davanja i sistematsko proterivanje stranih državljana osuđenih za krivična dela.
Kod legalnog useljavanja Bardela zastupa drugačiji pristup. Migracije bi bile povezane sa potrebama ekonomskog rasta, ali bi od doseljenika bilo zahtevano da se integrišu, nauče francuski jezik i prihvate francusku kulturu.
Upravo na tom pitanju napravio je jasnu razliku između francuskog koncepta asimilacije i britanskog multikulturalizma. „Ovde u Britaniji je: dođite kakvi jeste. U Francuskoj je: postanite ono što smo mi“, rekao je.
Nacionalno okupljanje istovremeno priprema raspodelu političkih uloga u slučaju pobede. Bardela je rekao da se Marin Le Pen, koja prema anketama trenutno ima vodeću poziciju uoči predsedničkih izbora, priprema za kandidaturu za predsednicu Francuske, dok je njegov cilj funkcija predsednika vlade.
„Radimo zajedno, ruku pod ruku, kako bismo Francuzima ponudili alternativu posle decenije Emanuela Makrona“, rekao je Bardela.
Govoreći o međunarodnim liderima, pozitivno je ocenio italijansku premijerku Đorđu Meloni. Za američkog predsednika Donalda Trampa rekao je da je promenljiv u raspoloženju i stavovima, ali da dosledno pokušava da zaštiti američke interese.
„U svetu koji se oblikuje, da biste bili poštovani, morate da budete snažni i moćni. Svet koji dolazi ne prašta naivnost“, poručio je.
Među najvećim unutrašnjim opasnostima Bardela vidi mogućnost da „islamisti preuzmu vlast“. Najavio je da bi kao predsednik buduće vlade zabranio međunarodnu islamističku organizaciju Muslimansko bratstvo i stavio je na francusku listu terorističkih organizacija.
„Njihova ambicija nije da se odvoje od naših društava, već da ih osvoje“, rekao je.
Promene koje Nacionalno okupljanje zagovara ne završavaju se na migracionoj i bezbednosnoj politici. Bardela posebno insistira na značaju nuklearne energije za francusku ekonomiju i kritikuje propise EU za koje tvrdi da su Francuskoj umanjili konkurentsku prednost u proizvodnji električne energije.
Njegova stranka više ne traži izlazak Francuske iz Evropske unije. Umesto toga, cilj je, kako je rekao, „drastično slabiji Brisel“, što podrazumeva smanjivanje uticaja institucija EU i vraćanje većeg prostora nacionalnim državama.
Takav stav odnosi se i na bezbednosnu politiku. Na pitanje da li će nove geopolitičke okolnosti zahtevati veću saradnju sa Evropskom unijom, uključujući oblast odbrane, Bardela je odgovorio odrečno.
