Poseta američkih pregovarača Kijevu nije donela nagoveštaj proboja koji bi otvorio put brzom završetku sukoba. Iako detalji razgovora još nisu zvanično predstavljeni, poruke koje su usledile pokazuju da su razlike između strana i dalje duboke, dok se vremenski horizont za eventualni dogovor ponovo pomera.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski odbio je predloge izaslanika američkog predsednika Donalda Trampa koji bi omogućili pokretanje mirovnog procesa i okončanje rata pre zime, objavili su 7. septembra ukrajinski mediji, nakon što su Stiv Vitkof i Džared Kušner prethodnog dana boravili u Kijevu.
Zvaničnih informacija o konkretnom sadržaju razgovora američkih izaslanika u Moskvi i Kijevu još nema. Međutim, informacije koje su se pojavile u ukrajinskim i zapadnim medijima, kao i pojedine poruke pregovarača, ukazuju da se Trampov mirovni plan nije suštinski promenio u odnosu na predloge predstavljene prošlog novembra.
Među tačkama koje se ponovo pominju nalaze se povlačenje ukrajinskih snaga iz Donbasa, neutralni status Ukrajine i pravo na ruski jezik. Te pojedinosti nisu zvanično potvrđene, ali je Zelenski svojim izjavama pokazao da pitanje Donbasa ostaje jedna od centralnih tema pregovora.
Ukrajinski televizijski kanal „Politika strane“, čiji je glavni urednik i vlasnik ukrajinski novinar Igor Gužva, koji je napustio Ukrajinu 2018. godine, ocenjuje da način na koji su Amerikanci predstavili pitanje Donbasa nije presudan.
Bez obzira na to da li je od Kijeva direktno zatraženo povlačenje snaga ili je zahtev predstavljen kao ruski uslov bez kojeg Moskva neće pristati na završetak rata, odgovor ukrajinskog rukovodstva bio je odbijanje.
Zelenski je istovremeno eksplicitno govorio o tome da će se rat nastaviti i tokom zime. To je posebno značajno jer su, prema medijskim informacijama, Trampovi izaslanici želeli da sukob bude završen pre novembarskih izbora za američki Kongres.
Takav scenario, međutim, prema uslovima o kojima se govori, podrazumevao bi povlačenje ukrajinskih snaga iz Donjecke oblasti. Zelenski na taj zahtev ne pristaje, zbog čega njegova najava nastavka rata tokom zime ukazuje da Kijev trenutno ne očekuje sporazum zasnovan na takvom rešenju.
Odluka Zelenskog da odbaci ponuđeni okvir izazvala je, prema ocenama ruskih analitičara upoznatih sa reakcijama na pregovore, zaprepašćenje među pojedinim političkim krugovima u SAD i liderima EU.
Posebno nezadovoljstvo pripisuje se Trampu, jer nastavak rata remeti njegovu političku računicu i plan da do rešenja ukrajinskog sukoba dođe u znatno kraćem roku.
To predstavlja promenu u odnosu na ranije izjave ukrajinskog predsednika. Zelenski je prethodno više puta govorio da bi rat mogao da se završi u novembru, a „Politika strane“ ocenjuje da je takvo očekivanje bilo zasnovano na dva moguća razvoja događaja.
Prvi je bio uspeh 40-dnevne kampanje pritiska na Rusiju, koja je trebalo da izazove dovoljno ozbiljne teškoće da Moskva bude primorana na ustupke prilikom dogovaranja uslova mira.
Druga mogućnost bila je fundamentalna promena američke politike, odnosno odustajanje Vašingtona od „duha Enkoridža“ i prelazak na zahtev da se sukob završi duž postojeće linije fronta, uz američki pritisak na Kremlj.
Nijedan od ta dva scenarija nije ostvaren, zbog čega su, prema toj proceni, Kijev i njegovi saveznici očekivani rok za završetak sukoba pomerili na sledeću godinu. Nova strategija Ukrajine zato se zasniva na pokušaju da izdrži zimu bez potpunog nestanka električne energije i pokaže Moskvi da napadi na infrastrukturu neće dovesti do promene ukrajinskih pregovaračkih pozicija.
Istovremeno, Kijev namerava da nastavi udare dugog dometa kojima pokušava da nanese sve veću štetu ruskoj ekonomiji, dok na frontu nastoji da maksimalno uspori rusko napredovanje u Donbasu i drugim oblastima.
Krajnji cilj takve strategije, kako ocenjuju autori „Politike strane“, jeste stvaranje dovoljno ozbiljnih ekonomskih, budžetskih i socijalnih problema unutar Rusije da bi oni izazvali unutrašnju destabilizaciju i proteste. Kijev bi u takvim okolnostima pokušao da od Moskve dobije radikalne ustupke u pogledu uslova pod kojima bi rat bio završen.
Ukrajinska računica istovremeno polazi od pretpostavke da Tramp neće preduzeti drastične korake kako bi Zelenskog primorao na povlačenje snaga iz Donbasa.
Kao primer takve mere pominje se obustavljanje prenosa američkih obaveštajnih podataka Ukrajini, ali u Kijevu računaju da bi takav potez pokušali da blokiraju republikanski jastrebovi.
Evropa bi, prema istoj proceni, nastavila da obezbeđuje sredstva potrebna Ukrajini za nastavak sukoba. Time bi Kijev dobio prostor da pokuša da izdrži još jednu zimu, nastavi napade na ciljeve u dubini ruske teritorije i usporava ruske operacije na frontu, čekajući eventualnu promenu političkih ili ekonomskih okolnosti.
Pregovarački proces zbog toga ostaje u zastoju, prvenstveno zbog međusobno isključivih uslova i nespremnosti strana da naprave velike ustupke.
Ipak, sadašnje okolnosti razlikuju se od situacije tokom zime i proleća, kada je prethodna runda pregovora prekinuta, što bi moglo uticati na način na koji će Moskva, Kijev i Vašington voditi narednu fazu razgovora.
Prvenstveno, ja ne razumem da su americki predstavnici dosli da pokusaju sklopiti neki mir, a i dalje salju oruzje i obavestajne podatke. Dakle drze vazne poluge ukrajinskoj strani. Cinjenica je medjutim da je Zelenski pod potpunom kontrol9m Britanaca, a prestanak rata za njega znaci silazak s vlasti, prestanak mogucnosti kradje a mozda i procesuiranje. Naravno on ima toliko n9vaca da ga ne moze potrositi, ali je odvratnp pohlepan kao covek.