Nova razmena direktnih udara između Irana i Sjedinjenih Američkih Država zahvatila je prostor od Ormuskog moreuza do Jordana. Suprotstavljene strane objavile su različite podatke o rezultatima napada, dok jedna formulacija američke strane ukazuje da iranski udar nije u potpunosti zaustavljen.
Iranska Revolucionarna garda saopštila je da je izvela napad balističkim raketama na tehničku infrastrukturu i mesta raspoređivanja neprijateljskih borbenih aviona u dve vazduhoplovne baze u Jordanu, Kralj Husein i Al Azrak. Operacija je izvedena kao odgovor na američke udare na iransko ostrvo Larak, na istočnom kraju Ormuskog moreuza.
Teheran tvrdi da je u bazama pričinjena velika šteta. Jordanska vojska, međutim, saopštila je da je njena protivvazdušna odbrana presrela osam raketa koje su ušle u vazdušni prostor zemlje i uništila ih pre nego što su mogle da ugroze civile ili imovinu.
Važnu nijansu predstavlja američka verzija događaja. Američki vojni izvor naveo je da su „gotovo sve“ rakete presretnute i da, prema početnim informacijama, nema značajne štete. Takva formulacija ne potvrđuje da je čitav iranski napad zaustavljen i ostavlja mogućnost da je deo projektila prošao kroz protivvazdušnu odbranu.
Broj od osam raketa koje Jordan tvrdi da je presreo takođe ne daje odgovor na pitanje koliko je projektila ukupno lansirano. Presretanje osam raketa značilo bi potpunu neutralizaciju napada samo ukoliko ih je Iran toliko i lansirao, dok za sada nema nezavisno potvrđenog podatka koji bi takav zaključak omogućio.
Zbog toga se trenutno mogu razdvojiti dve stvari: postoje pokazatelji da protivvazdušna odbrana nije presrela svaki projektil, ali još nema nezavisne potvrde iranske tvrdnje da je unutar baza pričinjena velika materijalna šteta. Američka formulacija „gotovo sve“ posebno je značajna jer se razlikuje od kategoričke tvrdnje o potpunom presretanju.
Konačan odgovor mogao bi da stigne sa komercijalnih satelitskih snimaka baza napravljenih nakon udara. Visokokvalitetni snimci područja Al Azraka, odnosno vazduhoplovne baze Muwaffaq Salti, kao i druge napadnute lokacije, mogli bi da pokažu nove kratere, tragove požara, oštećenja hangara, stajanki, piste ili drugih vojnih objekata.
Satelitski snimci ovih područja već su korišćeni za procenu posledica ranijih napada tokom 2026. godine, što omogućava poređenje stanja objekata pre i posle udara. Međutim, javno dostupni snimci koji se pojavljuju uz pojedine izveštaje o najnovijem napadu nisu sami po sebi dokaz današnjih oštećenja, jer među njima ima arhivskog materijala.
Napadu na baze prethodila je američka vojna akcija na ostrvu Larak. Američke snage pogodile su u nedelju dva iranska položaja za lansiranje raketa na tom malom ostrvu u Persijskom zalivu, na istočnom kraju Ormuskog moreuza.
Vašington tvrdi da su jedinice Revolucionarne garde pripremale sisteme povezane sa postavljanjem pomorskih mina u strateškom prolazu. Američka strana operaciju je predstavila kao ograničen udar čiji je cilj sprečavanje ugrožavanja međunarodne plovidbe.
Teheran je odgovorio da su u napadu na Larak stradali i bili ranjeni pripadnici iranskih snaga i civili, bez objavljivanja njihovog broja. Revolucionarna garda poručila je da američke vojne operacije neće oslabiti kontrolu Islamske Republike nad Ormuskim moreuzom i upozorila da će svaki naredni udar izazvati još snažniji odgovor.
Gotovo istovremeno otvoren je još jedan front neposredno iznad Ormuskog moreuza. Iran je saopštio da je njegova protivvazdušna odbrana raketom pogodila američku bespilotnu letelicu dugog dometa MQ-9, nakon čega je dron pao u vode Persijskog zaliva. Nezavisna potvrda gubitka američkog MQ-9 za sada nije objavljena.
Najnoviji događaji odvijaju se u trenutku kada je Ormuski moreuz ponovo postao centralna tačka sukoba. Iran insistira na kontroli strateškog prolaza, dok Sjedinjene Države pokušavaju da obezbede međunarodnu plovidbu kroz područje kroz koje prolazi veliki deo svetskog pomorskog transporta nafte.
Iranska sposobnost da deo projektila provede kroz protivraketnu odbranu nije bez presedana. Tokom prethodnih razmena udara iranske rakete uspevale su da pogode ciljeve i u Izraelu, uprkos znatno razvijenijem višeslojnom sistemu protivvazdušne i protivraketne odbrane. Zbog toga broj presretnutih projektila sam po sebi ne pokazuje da li su svi ciljevi unutar jordanskih baza ostali netaknuti.
U ovom trenutku, zato, nije sporno da je Iran izveo napad niti da je jordanska protivvazdušna odbrana presrela deo raketa. Američka formulacija da je presretnuto „gotovo sve“ ukazuje da potpuna neutralizacija napada nije potvrđena. Otvoreno ostaje najvažnije pitanje: šta je projektilima koji su prošli kroz odbranu pogođeno i kolika je stvarna šteta u bazama.
Odgovor na to pitanje više neće zavisiti samo od suprotstavljenih vojnih saopštenja. Novi satelitski snimci napravljeni posle napada mogli bi neposredno da pokažu da li na bazama postoje tragovi udara i da li je iranska tvrdnja o velikoj šteti potkrepljena fizičkim posledicama na terenu.
