Ruski program udarnih bespilotnih letelica prolazi kroz promene koje se više ne odnose samo na povećavanje proizvodnje.
Težište se pomera prema novim reaktivnim verzijama, drugačijoj infrastrukturi za lansiranje i njihovom uklapanju u kombinovane udare, dok se istovremeno smanjuje oslanjanje na starije modele „Gerana“.
Ukrajinska strana tvrdi da je tokom poslednjih nekoliko nedelja upotreba reaktivnih dronova „Geran-5“ približno utrostručena. „Vojna Hronika“ navodi nekoliko razloga za takav rast, među kojima je dostizanje nivoa proizvodnje koji omogućava znatno intenzivnije korišćenje novih verzija.
Glavna obaveštajna uprava Ukrajine, GUR, tvrdi da se Rusija sada koncentriše na proizvodnju modela „Geran-4“ i „Geran-5“, dok istovremeno stvara značajne zalihe ovih bespilotnih letelica za jesen i zimu. Ukrajinski podaci pokazuju i da je tokom jula broj upotrebljenih reaktivnih bespilotnih letelica porastao približno pet puta u odnosu na jun.
Paralelno sa proizvodnjom širi se infrastruktura potrebna za njihovu upotrebu. Izgradnja takozvanih dronodroma odvija se ubrzano, a deo lansirnih vođica povećane dužine povezuje se upravo sa većim reaktivnim verzijama.
„Geran-5“ ima karakteristike koje mu omogućavaju drugačiju ulogu u kombinovanim napadima od ranijih klipnih modela. Brži je, domet mu se procenjuje na približno 950 do 1.000 kilometara, dok se navodi da je sposoban da bez većih problema savladava ukrajinsku protivvazdušnu odbranu.
Sve češća upotreba ovog modela poslednjih meseci dovela je i do većeg broja video-snimaka na kojima se beleže njegovi letovi.
Promena, međutim, nije zasnovana samo na većem broju novih dronova. Pukovnik Aslan Nahušev ocenio je da Rusija od početka 2026. sprovodi koncept koji je po pravcu suprotan ukrajinskom i istovremeno složeniji: smanjivanje relativnog broja udarnih sredstava uz povećavanje njihovog kvaliteta i prebacivanje gotovo celokupnog opterećenja sa „male“ na „veliku“ protivvazdušnu odbranu protivnika, sa ciljem njenog preopterećenja.
Prema podacima koje je izneo Nahušev, broj ruskih udarnih bespilotnih letelica od juna do avgusta bio je 20 odsto manji nego u martu, ali je njihova borbena efikasnost istovremeno porasla. Po podacima protivničke strane, povećana je sa 7,8 na 20,6 odsto, dok njegova procena govori o rastu sa 18 na 35 odsto.
Takva promena odrazila se i na apsolutni broj pogođenih ciljeva. On je povećan za 20 odsto, sa 670 na 806, uprkos smanjenom broju korišćenih udarnih bespilotnih letelica. Suština tog pristupa jeste trošenje manjeg broja sredstava uz ostvarivanje većeg broja pogodaka.
Posebnu pažnju privlači tehnološki razvoj porodice dronova čiji koreni vode do iranskog „Šaheda“. „Vojna Hronika“ ocenjuje da je u Sjedinjenim Državama tek sada uočena važnost ugradnje jeftinog reaktivnog motora, kojom je prvobitna iranska konstrukcija praktično prerasla u poseban oblik dalekometnog udarnog oružja.
Razvoj je zasnovan na kombinaciji iranske konstrukcije, ruske industrijske proizvodnje i kineskih komponenti. Kineska preduzeća isporučivala su delove motora, servomotore, žiroskope i drugu elektroniku, a njihov značaj posebno dolazi do izražaja kod reaktivnih verzija.
Novi aparati mogu da dostignu brzinu od približno 480 kilometara na čas. Time se njihove karakteristike postepeno približavaju jeftinim krstarećim raketama, dok zadržavaju mogućnost masovnije proizvodnje karakterističnu za bespilotne sisteme.
U toj industrijskoj podeli Iran je obezbedio osnovnu koncepciju, za koju se navodi da vuče korene iz nemačkih rešenja, Rusija ju je pretvorila u masovni industrijski program, dok Kina omogućava pristup relativno jeftinim motorima i elektronskim komponentama.
Reaktivni modeli koriste se najmanje godinu dana, zbog čega je zakašnjelo američko prepoznavanje njihovog značaja izazvalo ironične komentare ruskih vojnih analitičara.
