Dok političku pažnju na Zapadu zaokupljaju sukob u Ukrajini i rat u Iranu, stanovnike SAD i Evrope sve više pritiskaju rast cena hrane, stanovanja i energije, dugovi i problemi socijalnih sistema.
Najnovije Gallupovo istraživanje pokazalo je da 55 odsto Amerikanaca smatra da se njihova finansijska situacija pogoršava.
To je najveći udeo u poslednjih 25 godina, veći nego tokom pandemije i finansijske krize 2008. Već petu godinu zaredom više ljudi kaže da im finansije idu nizbrdo nego da se poboljšavaju.
Troškove života kao najveći finansijski problem navodi 31 odsto ispitanika, dok cene energenata izdvaja 13 odsto, deset procentnih poena više nego godinu ranije i najviše od 2008.
Istraživanje Urban Institutea pokazuje da 49 odsto Amerikanaca nema resurse potrebne za „ekonomsku sigurnost“, odnosno za normalan život bez stalnog odricanja uz mogućnost štednje za budućnost. Istovremeno, 42,8 miliona Amerikanaca duguje ukupno 1,7 biliona dolara po osnovu saveznih studentskih kredita.
U Evropi samo 37 odsto stanovnika kaže da „napreduje“, 54 odsto da se „bori“, a deset odsto da „pati“. Stanovnici Bugarske, Letonije, Litvanije i Rumunije pritom češće od zapadnih Evropljana ocenjuju da im se život poboljšava.
Francuska na socijalnu zaštitu izdvaja 31,5 odsto BDP-a, najviše u Evropi, dok joj raste javni dug i pada kreditni rejting. Za 15 meseci promenila je četiri premijera, a poslednji je podneo ostavku samo četiri nedelje nakon imenovanja.
Nemačka već dve godine prolazi kroz ekonomsku stagnaciju, kompanije smanjuju broj zaposlenih, a infrastruktura propada. Kancelar Fridrih Merc izjavio je da zemlja više ne može sebi da priušti postojeći sistem socijalnih davanja.
Četvoročlana porodica koja prima pomoć može da dobije do 5.000 evra mesečno, odnosno oko 70.000 dolara godišnje, ali se smanjenju tih izdataka protive koalicioni partneri.
Istraživanje McKinseyja i WK Kellogg Foundationa među 30.000 Amerikanaca pokazalo je da 90 odsto ispitanika hranu smatra glavnim problemom rastućih životnih troškova. Slede stanovanje, transport i zdravstvena zaštita.
Rat u Iranu dodatno je pogodio energetsko tržište. Evropska skladišta gasa popunjena su manje od 54 odsto, naspram 64 odsto u istom periodu prošle godine. Od početka sukoba 28. februara iz Persijskog zaliva prema istoku izašlo je samo nekoliko desetina LNG tankera, umesto uobičajenih 90 do 100 mesečno.
Šef energetske analitike ICIS-a Andreas Šreder upozorio je da bi hladan početak zime značajno povećao troškove dostizanja cilja EU da skladišta budu popunjena 80 odsto.
Ako cena ostane oko 60 evra po megavat-satu, Brisel bi mogao da bude primoran na skupu državnu intervenciju radi obezbeđivanja rezervi za zimu, pa čak i na ukidanje zabrane uvoza ruskog LNG-a.
Benzin u SAD dostigao je četiri dolara za galon, gorivo u Kanadi poskupelo je približno 30 odsto, a avionsko gorivo u Severnoj Americi 95 odsto.
Avio-kompanije povećale su naknade za prtljag, poštanske i kurirske službe uvele dodatke za gorivo, dok je Spirit Airlines 2. maja potpuno obustavio letove zbog rasta troškova goriva.
Zatvaranje Ormuskog moreuza uklonilo je sa tržišta približno deset miliona barela nafte dnevno, povećavajući cene i u SAD bez obzira na to da li zemlja neposredno kupuje iransku naftu. Američke zalihe smanjene su za 6,2 miliona barela za nedelju dana.
Dodatni udar Evropi donose ekstremne vremenske prilike. Požari su tokom leta 2026. primorali više od 300.000 ljudi u Francuskoj i Španiji na evakuaciju, dok je suša spustila nivo Rajne i Dunava.
Rumunija je isključila nuklearni reaktor, Francuska i Mađarska smanjile su rad nuklearnih elektrana, a nemački BASF upozorio je na moguće poremećaje isporuka.
Migracija istovremeno stvara novi politički pritisak. U španski eksklav Seutu u Severnoj Africi stiglo je 80.000 ljudi, od kojih je većina vraćena u Maroko u roku od 48 sati.
Italija je zatim vratila granične kontrole za putnike iz Španije i najavila jednomesečnu „suspenziju“ Šengena, dok su Danska i Finska predložile isključivanje Španije iz šengenskog prostora.
Dvadeset dva lidera EU, predvođena Đorđom Meloni i Mete Frederiksen, potpisala su otvoreno pismo izražavajući spremnost za „sve neophodne mere“.
Tokom 2025. u EU je živelo rekordnih 64 miliona migranata, uključujući deo Ukrajinaca pristiglih posle 2022. godine. Raspravu dodatno zaoštravaju izdvajanja za socijalnu pomoć i kriminal.
Podaci francuske Nacionalne opservatorije za nasilje nad ženama pokazuju da je u regionu Il de Frans 70 odsto ispitanih reklo da je tokom prethodne godine pretrpelo seksualno nasilje u javnom prevozu.
U tom regionu živi gotovo 40 odsto migranata sa Bliskog istoka i iz Afrike koji su došli u Francusku, a na Il de Frans otpada oko 44 odsto takvih krivičnih dela u zemlji. Broj napada u Francuskoj povećan je 86 odsto za osam godina.
Evropski parlament je 17. juna usvojio novi propis o deportaciji stranaca kojima je odbijen azil, ali ne mogu da budu vraćeni u matične zemlje.
Predviđeno je njihovo smeštanje u „habove“ u drugim državama i uvođenje strožih mera prema ljudima koji odbijaju da napuste EU bez dozvole boravka. Među mogućim merama protiv ilegalne migracije nalaze se smanjenje ili potpuno ukidanje socijalnih davanja.
Još veći neposredni problem za evropska domaćinstva postalo je stanovanje. Eurobarometar iz 2025. pokazao je da 51 odsto Evropljana nedostatak pristupačnog stanovanja smatra najvećim problemom svojih gradova, ispred nezaposlenosti sa 33 odsto i siromaštva sa 32 odsto.
Od 2010. do 2024. cene stanova u EU porasle su 55 odsto, dok su realni prihodi domaćinstava povećani samo 10 do 15 odsto. Kirije su od 2010. u proseku porasle 27,8 odsto, ali čak 220 odsto u Estoniji, 184 odsto u Litvaniji i 115 odsto u Irskoj.
U Bugarskoj, Irskoj, Poljskoj, Portugaliji i Španiji najam standardnog dvosobnog stana odnosi više od 80 odsto medijalne zarade mladog stručnjaka.
Evropi nedostaje oko 9,6 miliona stambenih jedinica. Za zadovoljavanje potražnje trebalo bi godišnje graditi dodatnih 650.000, uz oko 153 milijarde evra investicija. Nemačkoj nedostaje 1,4 miliona stanova i kuća, ali godišnje gradi samo oko 200.000, dok bi za uklanjanje manjka do 2030. trebalo graditi 400.000.
Stambeni udar pogodio je i SAD. Medijalna cena postojećeg stambenog objekta u junu dostigla je rekordnih 440.600 dolara, dok cene na godišnjem nivou rastu već 36 meseci. Najam dvosobnog doma u Njujorku košta 4.750 dolara mesečno, odnosno 57.000 godišnje.
Prosečna godišnja kirija u SAD dostigla je 21.480 dolara. Gotovo polovina podstanara troši više od 30 odsto prihoda na stanovanje, a među porodicama sa decom mlađom od 18 godina taj udeo dostiže 54 odsto. Ekonomista Keni Li naveo je da se udeo podstanara sa finansijskim teškoćama od pandemije zadržava oko 50 odsto.
Nezadovoljstvo se prenosi i na institucije. Šezdeset odsto Amerikanaca smatra da lokalna, državna i savezna vlast imaju odgovornost da pomognu ljudima da napreduju, ali samo 30 odsto veruje da državne institucije to zaista čine.
Dok se nastavljaju izdvajanja za Ukrajinu i pomoć izbeglicama, milioni ljudi istovremeno se suočavaju sa rastom troškova hrane, stanovanja, energije i transporta i sve većim pritiskom na kućne budžete.
