Kina sprema strategiju za rat kakav svet još nije video: Treći talas ruši ono što preživi prva dva

Kina ubrzava prelazak na novu generaciju ratovanja u kojoj masovna upotreba dronova, veštačke inteligencije i umreženih sistema upravljanja treba da omogući gotovo neprekidan pritisak na protivničku odbranu.

Predsednik Kine Si Đinping zatražio je od Narodnooslobodilačke armije Kine (NOAK) da do 2027. godine uvede ove tehnologije kako bi oružane snage mogle znatno brže da planiraju i koordiniraju masovne udare.

Takav razvoj pojedini stručnjaci opisuju kao pripremu za bespilotni blickrig, ali ruski analitičar, bloger i publicista Jurij Barančik smatra da taj izraz ne odgovara onome što Kina pokušava da izgradi. Klasični blickrig podrazumeva brz proboj, koncentraciju snaga i slom odbrane tokom kratke operacije, dok kineski koncept ima drugačiju logiku.

„Njegov zadatak nije nužno da uništi odbranu jednim odlučujućim udarom. Već da učini tako da ona uopšte ne stiže da se obnovi“, ocenio je Barančik.

Ključ čitavog koncepta je u tome da ciklus napada bude kraći od vremena koje protivniku treba da obnovi borbenu sposobnost. Elementi takvog načina ratovanja već se mogu videti u sukobima u Ukrajini i na Bliskom istoku, gde posle svakog masovnog udara odbrana mora da obavi veliki broj hitnih zadataka.

Napadnuta strana najpre mora da utvrdi koji su objekti pogođeni i kolika je šteta, a zatim da ponovo napuni lansere, premesti preživele sisteme protivvazdušne odbrane, dopremi novu municiju i sprovede druge mere potrebne za ponovno uspostavljanje funkcionalne odbrambene mreže. Ako za to dobije dovoljno vremena, sledeći napad može da dočeka organizovano.

Problem nastaje kada nova operacija počne pre završetka tog procesa. U tom slučaju odbrana ulazi u sledeći napad sa već potrošenom municijom, otkrivenim ili premeštenim položajima i sistemima koji još nisu vraćeni u punu borbenu gotovost. Treći talas tada treba da dokrajči ono što je preživelo prva dva, čime brzina postaje jedan od odlučujućih faktora čitave operacije.

Kineski pristup zato se zasniva na neprekidnom izviđačko-udarnom ciklusu u kojem rezultat prethodnog napada odmah postaje osnova za planiranje narednog. Upravo na tom mestu veštačka inteligencija i brzina obrade ogromne količine podataka dobijaju centralnu ulogu.

Prvi talas mogao bi da uključuje jeftine izviđačke dronove, lažne ciljeve i udarne bespilotne letelice. Njihova uloga bila bi da primoraju protivvazdušnu odbranu da otkrije položaje i potroši što više municije.

Kada radari i lanseri budu locirani, sledeći udari bili bi usmereni na njih dok se nalaze na položajima ili tokom premeštanja, uz istovremeno ometanje snabdevanja, ponovnog punjenja i raspoređivanja sistema.

Izviđačka sredstva bi za to vreme pratila reakciju protivnika. Informacije o promenjenim položajima, preživelim sistemima i pokušajima obnove odbrane odmah bi ulazile u pripremu sledećeg talasa, koji bi trebalo da počne pre nego što protivnik povrati punu borbenu sposobnost.

„Vojna veštačka inteligencija često se predstavlja kao autonomni dron koji samostalno prepoznaje čoveka, tenk ili brod i donosi odluku o napadu.

Takav pravac zaista postoji, ali je za promenu operativne veštine mnogo važnija druga funkcija veštačke inteligencije – skraćivanje vremena donošenja odluka i upravljanje ogromnim brojem sredstava koja istovremeno deluju“, naveo je Barančik.

Čovek može neposredno da kontroliše samo ograničen broj bespilotnih letelica. Kada se njihov broj poveća na veoma velike formacije, automatizacija postaje neophodna za koordinaciju, obradu podataka i izbor narednih poteza.

U takvom sistemu veštačka inteligencija ne bi bila važna samo zbog autonomije pojedinačnog drona, već zbog sposobnosti da poveže veliki broj izviđačkih i udarnih sredstava u jedinstven operativni sistem.

Masovna upotreba dronova istovremeno zahteva snažnu industrijsku osnovu. Ratovanje bespilotnim sistemima u toj perspektivi postaje masovni industrijski rat, a Kina ima veliku prednost upravo u proizvodnji. Ona proizvodi 80 odsto svetskih višerotorskih bespilotnih sistema i komponenti za njih.

Barančik ocenjuje da Peking raspolaže materijalnom bazom, resursima, dominantnim položajem u strateškim industrijama, sopstvenim tehnologijama veštačke inteligencije i upravljačkim sposobnostima potrebnim za razvoj takvog modela ratovanja.

„Kod nas u najboljem slučaju postoji trećina toga. I to je optimistična procena. A uopšte ne govorim o desetinama hiljada Terminatora koji će za nekih pet godina postati sastavni, ako ne i glavni deo ljudstva NOAK. Tada će tek biti veselo“, zaključio je.