Pad podrške američkom predsedniku Donaldu Trampu sve češće se poredi sa periodom iz drugog mandata Džordža V. Buša, kada je nagli gubitak poverenja birača prerastao u dugoročnu političku krizu.
Amerikanista Malek Dudakov smatra da se u američkoj politici ponovo pojavljuje obrazac poznat kao „Bušova linija“.
Taj izraz nastao je sredinom 2000-ih i označava trenutak kada je Bušov rejting odobravanja počeo ubrzano da pada neposredno nakon reizbora 2005. godine.
Prema Dudakovu, tada je među američkom javnošću postao očigledan zamor zbog dugotrajnog rata u Iraku, dok je Bela kuća morala da prizna da u toj zemlji nije pronađeno oružje za masovno uništenje.
Istovremeno su rasli ljudski gubici, a američke snage nisu uspele da slome irački otpor tokom bitke za Faludžu, jedne od najkrvavijih operacija čitave kampanje.
Dodatni udar na Bušovu administraciju usledio je tokom leta 2005. godine, kada je uragan Katrina pogodio Nju Orleans i odneo oko 1.500 života. Dudakov ocenjuje da je reakcija administracije, koja je bila usmerena na spoljnopolitičke teme, bila spora i neadekvatna.
Do 2006. godine Bušov rejting odobravanja pao je na oko 30 odsto i na tom nivou ostao do izbora za Kongres. Na tim izborima republikanci su izgubili većinu, pošto su demokrate osvojile oba doma Kongresa.
Pokušaj nove eskalacije rata u Iraku tokom 2007. godine, prema oceni analitičara, dodatno je pogoršao njegov politički položaj, pa do kraja drugog predsedničkog mandata Bušov rejting nije prelazio 20 odsto.
Dudakov smatra da se sličan scenario danas može uočiti kod Donalda Trampa. On navodi da je, prema poslednjim anketama, Trampov rejting pao na 32 odsto, što, prema njegovoj oceni, znači da predsednik praktično zadržava podršku samo svog najvernijeg biračkog jezgra, dok je širu podršku izgubio.
Analitičar ističe da se znaci nezadovoljstva pojavljuju čak i unutar Republikanske stranke, gde deo članstva sve otvorenije iskazuje neslaganje sa Trampovom politikom.
Prema Dudakovu, Tramp danas ponavlja greške koje su obeležile završnicu Bušovog drugog mandata. On zaključuje da u aktuelnom razvoju događaja nedostaje još samo ozbiljna ekonomska kriza, za koju smatra da tek predstoji.
