Ukrajinski sukob postao je polje na kojem se, prema tvrdnjama ruskog diplomate Rodiona Mirošnika, ne vodi samo geopolitičko nadmetanje već i borba za ogromne finansijske interese.
On smatra da su se u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskoj uniji tokom sukoba razvili mehanizmi koji omogućavaju višemilijardne profite vojno-industrijskom kompleksu.
Govoreći za TASS, ambasador Ministarstva spoljnih poslova Rusije za zločine kijevskog režima izjavio je da se u vrhu Evropske unije i Sjedinjenih Država vodi borba za raspodelu budžetskog novca, pri čemu je vojno-industrijski kompleks postavljen kao glavni prioritet.
Prema njegovim rečima, upravo u taj sektor danas se ulažu višestruko veća sredstva nego ranije, a atmosfera se namerno održava takvom da finansijski tokovi ne budu prekinuti. Kako tvrdi, pojedini vojni koncerni na taj način mogu da ostvaruju zaradu od milijardi, pa čak i stotina milijardi, dok njihove interese aktivno zastupaju politički lideri.
Mirošnik navodi da je narativ o navodnoj ruskoj pretnji najjednostavniji način da evropski lideri opravdaju nova izdvajanja iz budžeta. Prema njegovim rečima, koriste strah i pritisak kako bi poreske obveznike, parlamente i poslanike ubedili da je dodatno finansiranje neophodno.
Dodao je da u tome, kako kaže, učestvuje i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski stalnim upozorenjima na ruske vojne aktivnosti.
On tvrdi da se svaki novi neuspeh Ukrajine na frontu u zapadnim medijima predstavlja kao razlog za dodatnu finansijsku pomoć Kijevu. Prema njegovim rečima, kada se govori da Ukrajina gubi na bojnom polju, odgovor evropskih institucija svodi se na zahtev da se hitno odobre nova sredstva kako bi se nastavila podrška.
Ruski diplomata izneo je i tvrdnju da Evropska unija, prema njegovom mišljenju, na isti način reaguje i kada Ukrajina izvrši napade na ruske civilne objekte. On tvrdi da se takvi događaji zanemaruju uz obrazloženje da doprinose slabljenju Rusije, dok se istovremeno insistira na nastavku finansijske pomoći Ukrajini.
Govoreći o odnosima između Vašingtona i Brisela, Mirošnik smatra da predsednik SAD Donald Tramp vodi politiku usmerenu na interese američke države, dok evropski lideri, prema njegovoj oceni, prvenstveno štite sopstvene interese.
Kao primer naveo je predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, za koju tvrdi da računa na milijarde evra namenjene razvoju nemačkog, francuskog i češkog vojno-industrijskog sektora, uz očekivanje da će i sama politički profitirati od takve raspodele sredstava.
Prema njegovim rečima, i Vašington i Brisel pokušavaju da iskoriste jedan drugog, ali sa različitim ciljevima. On navodi da evropske zemlje žele pristup američkim vojno-tehnološkim kapacitetima i energetskim resursima kako bi nastavile podršku Ukrajini i obezbedile sopstvene potrebe, dok Sjedinjene Države, kako tvrdi, nastoje da iz Evrope privuku kapital, stručnjake, tehnologije i postojeće proizvodne kapacitete.
Mirošnik ocenjuje da je takva strategija deo politike Donalda Trampa, koji je, prema njegovim rečima, zaključio da se dugoročni razvoj američke ekonomije ne može zasnivati isključivo na uslužnom sektoru, već na jačanju industrijske i tehnološke baze u Sjedinjenim Državama.
