Sada, nakon svih oborenih rekorda, nije više ni pitanje da li je Novak Đoković najbolji teniser u istoriji „belog sporta“, nego se postavlja novo – da li je najveći sportista svih vremena?
Novak Đoković je u noći između nedelje i ponedeljka ispisao nove stranice istorije i četvrti put u karijeri osvojio Ju-Es open. Đoković je u tri seta savladao Danila Medvedeva i došao do 24. grend slem trofeja u karijeri.
Redom su u „velikoj jabuci“ padali Aleksandar Mije, Bernabe Zapata Miraljes, Laslo Đere, Borna Gojo, Tejlor Fric i Ben Šelton, pre novog klasika sa Medvedevom.
Ako do sada nije, Novak je ovim uspehom zacementirao svoje ime kao najvećeg tenisera svih vremena (GOAT). Evo i zašto…
Pehari na najvećim turnirima
Na Rolan Garosu osamio se na večnoj rang-listi osvajača grend slemova u muškoj kategoriji, a sada je izjednačio učinak legendarne Margaret Kort koja jedina bila sa 24.
Još jednom je pokorio Njujork, na Australijan openu je trijumfovao okruglo deset puta, tri pehara manje ima na Vimbldonu (Rodžer Federer je rekorder sa osam), dok je u tri navrata bio najbolji na Rolan Garosu.
Jedini je čovek na svetu koji je četiri najveća turnira osvojio najmanje po tri puta.
[adsenseyu1]
Potpuno neverovatno zvuči da je to učinio u 36 finala, što je takođe rekord, kao i to da je na 50 odsto grend slemova na kojima je nastupao stizao do same završnice. Nestvarno zvuči da je trećinu tih turnira rešio u svoju korist.
Iza sebe je ostavio Rafaela Nadala sa 22, odnosno Federera, koji je karijeru završio sa 20 grend slem trofeja.
Kada se tome pridodaju i ostale velike titule, Đokovićeva prednost je i više nego ubedljiva. Ukupno ih je osvojio 69, deset više od Španca, a čak 15 više od Švajcarca. Ta razlika će se sigurno povećavati jer je Nadal najavio odlazak u penziju.
Na Telegramu bez cenzure – Izbor naših najboljih vesti https://t.me/webtribune
I struktura navedenih uspeha je mnogo, mnogo drugačija nego kod ostalih konkurenata za GOAT priznanje.
Primera radi, 22 puta je u finalima slemova igrao protiv Top 10 igrača, a samo u četiri navrata ti protivnici nisu bili iz najboljih pet.
Sedmice kao „broj 1“
Kako je i u prethodnom odeljku nagovešteno, najbolji srpski sportista postigao je sve što postoji u muškom tenisu, pa je prešao na rekorde koje drže ili su držale njegove koleginice.
Jedan takav tiče se vremena provedenog na prvom mestu svetske rang-liste.
Još u martu je nadmašio Federerovih 310 sedmica, da bi tokom leta sa trona svrgnuo i čuvenu Štefi Graf. Nemica je ukupno provela 377 nedelja kao najbolja, a Novak je ovog jutra započeo 390.
Ima skoro 3.000 bodova više od prvog pratioca Karlosa Alkaraza i izvesno je da će na tom mestu ostati najmanje još mesec dana.
„Nije mi to cilj u poslednjih nekoliko godina, otkad sam srušio sve rekorde za najduži niz na prvom mestu. Nije mi cilj da sam stalno na toj poziciji, ali ako dođe kao posledica rezultata i stavim sebe u dobru poziciju, zašto da ne?“
Dokle bi tek dogurao da mu jeste cilj…
Novak slem
Jedini čovek koji je u Open eri – periodu od 1969. godine, pa na ovamo – osvojio sva četiri grend slema u jednoj sezoni jeste Rod Lejver. „Raketa“ iz Australije je u nekom potpuno drugom vremenu postigla nešto što je u ovom trenutku, u „gladijatorskom“ tenisu, maltene nemoguće.
Najbliže je došao Đoković – pre dve sezone upravo ga je Medvedev sprečio da stigne i Lejvera. Ipak, dovoljno dobro zvuči da je jedini je koji je sva četiri pehara istovremeno držao u svom vlasništvu.
„Novak slem“, kako je nazvan ovaj podvig, Đoković je kompletirao od Vimbldona 2015. do Rolan Garosa 2016. godine.
Ko zna, možda još nije kasno da se napadne i Lejverov rekord.
Zlatni masters
Ono što ni čuveni Australijanac nema u svojim vitrinama jesu trofeji sa turnira iz serije 1.000. Nole je prvi teniser koji je došao do „zlatnog mastersa“, odnosno titula na svih devet takmičenja koja su rangirana odmah ispod onih najvećih.
I ne samo to, svaki od mastersa osvajao je najmanje po dva puta – poslednji je u vitrine stavio pred Ju-Es open, kada je preko Alkaraza slavio u Sinsinatiju.
Trenutno je na 39 masters titula iz 57 finala, ali samo trenutno jer je to još jedan u nizu učinaka koje će popravljati u budućnosti.
Međusobni skor sa najvećim rivalima
Dugo je Novak „tavorio“ u senci dvojice najvećih rivala, ali kada je krenuo da ih pobeđuje u serijama, bilo je jasno da ima još jedan ozbiljan adut na svojoj strani. U najvećem rivalstvu ikada viđenom, protiv Rafaela Nadala, ostvario je punih 30 pobeda.
Ima jedan poraz manje i ukupno četiri pobede u finalima grend slemova.
„Bika sa Majorke“ pobeđivao je više puta u Parizu, mestu gde je Rafa čak 14 puta dizao pehar, baš kao i Federera na Vimbldonu. I protiv Rodžera ima četiri pobede u finalima, a najviše se pamte one sa Ju-Es opena 2011. i Vimbldona osam godina kasnije.
Federerovim navijačima ostala je samo „elegancija“ u GOAT raspravama, odnos sa Novakom svakako nije – i tu je bolji (27-23).
U duelima sa Endijem Marijem još je ubedljiviji (25-11), protiv Danila Medvedeva vodi 10-5, dok je u kratkom, ali intenzivnom rivalstvu sa Alkarazom, rezultat izjednačen (2-2).
U čitavoj teniskoj istoriji samo je 12 „izabranih“ koji protiv Đokovića imaju pozitivan međusobni skor. Među njima su imena poput Filipa Volandrija, Fernanda Gonzalesa i Denisa Van Šepingena, sa kojima je igrao u ranoj fazi karijere.
Četvorica je aktivnih tenisera (Holger Rune, Nik Kirjos, Taro Danijel i Danijel Evans), lista koja će gotovo izvesno biti skraćena.
Sezona 2015
U godini koja se polako primiče kraju, Novak je osvojio tri grend slema, na četvrtom igrao finale i ona se može uvrstiti među najbolje koje je ovaj sport video. Isto važi i za 2011, kao i 2016. godinu, kada je kompletirao „sveti gral“.
Međutim, u jednoj sezoni je uspeo da osvoji tri grend slem pehara – Australijan open, Vimbldon i Ju-Es open, čak sedam turnira iz masters serije, ali i Završni turnir u Londonu.
Bilo je to u 2015. godini, statistički najboljoj sezoni jednog tenisera od nastanka ovog sporta.
Okončao ju je sa 16.785 ATP bodova. Da, dobro ste pročitali, skoro 17.000 bodova.
Tri različite decenije, ili: Kako je 36 postalo novih 26
Premijerni trofej u karijeri podigao je davne 2006. godine u Amersfortu, dve godine kasnije usledio je proboj i dobro poznato slavlje protiv Žo-Vilfrida Conge za prvu titulu u Melburnu.
Usledila je pauza, a onda i eksplozija u prethodnoj deceniji u kojoj je prvo bio član „velike četvorke“, pa „velike trojke“, ali je na kraju ostao sam. I veći od velikih.
Došao je prvi talas novih, mladih i gladnih igrača i prve prognoze da ga čeka pad. Nisu uspeli da ga sruše spomenuti Medvedev, Aleksander Zverev, Stefanos Cicipas i ekipa, lomili su zube osim u nekim duelima, poput onog sa Rusom 2021. godine.
[adsenseyu4]
Posle njih su stigli sledeći, na čelu sa Karlosom Alkarazom, ali ni oni nisu kralja skinuli sa trona. Španac ga jeste zamenio, pokazao da će u budućnosti biti dominanta sila u tenisu i, koliko god da i sada osvaja velike pehare, jasno je ipak da mu sadašnjost ne pripada.
Više od polovine, tačnije 12 grend slemova je osvojio posle 30. godine, a u nedelju je sa 36 godina i tri meseca postao najstariji šampion Ju-Es opena. I pored toga, rivalima je poručio da se neće zaustaviti…
„Sudbina je uvek ista, napustiću tenis za jedno 22-23 godine i mislim da ćete me gledati još malo!“, poručio je svetski „broj 1“.
The end
Karijera kakvu niko neće ponoviti u jednom od fizički i psihički najzahtevnijih sportova imala je, takođe, filmske uspone i padove.
Od diskvalifikacije u Njujorku, kada je lopticom pogođena sudija pored terena (na praznom stadionu), preko pritvora i deportacije iz Melburna zbog vakcinalnog statusa, do trijumfalnih povrataka u Australiju i Ameriku…
Onima koji su ga osporavali, sve to je davalo za pravo i da ga ponižavaju. Ali zahvaljujući čuvenom srpskom inatu, taj trn u cipeli je konstantno smetao da je konačno narastao do veličine da nema ko se na njega nije ubo.
Zapadni mediji su godinama pokušavali da unize svaki njegov korak ka večnosti. A bilo ih je mnogo. Međutim, čak i Španci, na čelu sa „Markom“, lokomotivom narativa koji je na pijedestalu podrazumevao Rafaela Nadala, a onda i onog koji je Alkaraza nazvao „velikom jedinicom“, sada su ostali bez bilo kakvih argumenata.
U autorskom tekstu madridskog dnevnog lista jasno je naglašeno da je Novak najbolji teniser koji je ikada uzeo reket u ruke, navodeći mnoge razloge koji su se našli i u ovih nekoliko redova.
Ali sada, nakon svih oborenih rekorda, nije više ni pitanje da li je Novak Đoković najbolji teniser u istoriji „belog sporta“, nego da li je najveći sportista svih vremena.
„Ostavljam to vama i svima drugima, da li jesam ili nisam, da li zaslužujem da budem deo te diskusije“, poručio je u razgovoru sa srpskim novinarima u Njujorku.
„Činjenica jeste jedna – da nisam iz Srbije, pre mnogo godina bih bio dignut u nebesa u sportskom nivou, pogotovo u zapadnom svetu. No, dobro, to je deo mog životnog putovanja, ja sam zahvalan na tome što dolazim iz Srbije, to mi daje veru i nadu – zato je sve ovo što postižem još slađe i još više me ispunjava, a vi pišite ono što mislite.“
Ne samo da mislimo, već i znamo – Novače, najveći si!
(RT)
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
