Nedavno je bilo mnogo ratnih vesti, u kombinaciji sa zbunjujućim porukama. Bez opšteg cilja na vidiku, teško je shvatiti politiku Sjedinjenih Država i njenih zapadnih saveznika. Evo kratkog pregleda haosa koji je zamenio pažljive planove naših gospodara.
Robert Kagan je jedan od vodećih neokonzervativaca u Sjedinjenim Državama. Njegova supruga Viktorija Nuland, predvodila je puč u Ukrajini 2014. koji je uspostavio neoliberalnu, zapadno orijentisanu vladu. On otvoreno priznaje, da je Rusija bila isprovocirana na invaziju na Ukrajinu. Zašto bi to rekao?
Razlog za to je, zato što je to istina, i zato što je to bio deo neokonzervativnog plana.
Prvo, SAD su odlučile da uklone Janukoviča, zato što je odbio neoliberalni ekonomski paket sa Zapada, i umesto toga prihvatio beskamatni zajam od Rusije. SAD su zatim srušile njegovu vladu i zamenile je onom, koja je odmah sprovela kažnjavajuće neoliberalne „reforme“.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Drugo, SAD i NATO su tada započeli obnovu poražene ukrajinske vojske, obučavajući je i finansirajući je, kako bi postala najveća i najbolja u Evropi do 2022. Pored toga, na istočnom boku Ukrajine izgrađena je snažno ojačana odbrambena linija. To je nekima danas poznata kao linija Zelenskog.
Treće, SAD i njeni saveznici su ušli u pregovore sa Rusijom o Donbasu, čiji uslovi nikada nisu bili predviđeni da budu sprovedeni. Angela Merkel, bivši ukrajinski predsednik Porošenko, i sam Vladimir Zelenski priznaju, da su ovi sporazumi preduzeti, da bi se kupilo vreme za ponovno naoružavanje Ukrajine.
Četvrto, plan iznet u dokumentu „RAND“ korporacije iz 2019-te, bio je da se Rusija angažuje u vojnom sukobu, koji je osmišljen da je dovede do zastoja. SAD su nameravale da zarobe Rusiju u takvoj močvari, koja bi sprečila njene avanture u inostranstvu. Cilj ovde nije bio samo vojno poniženje Rusije, već je štaviše, bio pokušaj da Rusija „iskrvari“ na bojnom polju, u nepobedivoj kampanji iscrpljivanja koju podržava Zapad.
Peto, kako je RAND ukazao, upotreba ekonomskih sankcija za izolaciju i degradaciju ruske ekonomije trebalo je da garantuje domaću krizu u Rusiji, koja bi u kombinaciji sa planiranom ruskom vojnom katastrofom izazvala ozbiljne nemire.
Šesto, cilj je na kraju bio stvaranje uslova za smenu režima u Rusiji. „Preopterećenjem i debalansom“ Rusije u vojnoj, ekonomskoj i diplomatskoj sferi, SAD bi se realno mogle nadati da će rusku državu zameniti nekom po sopstvenom izboru, kao što su to uradile sa Ukrajinom.
Ovo bi omogućilo efikasniju integraciju Rusije u međunarodni menadžerski svetski poredak, sa svojim obilnim resursima koji su sada dostupni za finansiranje i snabdevanje obnove i Evrope i Ukrajine. Poražena Rusija, bi mogla da se razbije na klijentske države kojima je lakše upravljati, što bi omogućilo lakši pristup preostalim neokonzervativnim ciljevima u Kini i Iranu.
Ništa od ovoga se nije dogodilo. Rusija uništava ukrajinsku vojsku. Ostvarila je rekordan trgovinski suficit i uspostavila bliže veze, uključujući unosne ugovore o nafti i gasu, sa nizom partnera izvan ograničenog dometa zapadnog sistema sankcija.
Čini se da su planovi Zapada, bili „preterani i neuravnoteženi“, na čelu sa generalnim sekretarom NATO-a, koji je priznao, da Zapadu nedostaju industrijski kapaciteti, da se izjednači sa ruskim zalihama naoružanja, i da se suočavaju sa najgorom ekonomskom krizom od Drugog svetskog rata.
Čini se, da su Sjedinjene Države bile spremne da žrtvuju evropski životni standard, idući čak do toga, da su počinile čin rata protiv Nemačke, u bombardovanju njenih glavnih gasovoda. Ovaj čin, zajedno sa efektima sankcija, ubrzao je deindustrijalizaciju vodeće privrede Evrope. SAD su degradirale ne Rusiju, već sopstvene saveznike.
Upravo iz tih razloga, ona traži brzi izlazak iz Ukrajine koji pacifikuje Ruse. Sjedinjene Države su same za sebe organizovale poraz, koji je zasenio debakl u Avganistanu, oslabivši svoje saveznike, razotkrili svoju vojnu ranjivost, napali drugu članicu NATO-a, i preduzeli mere koje su ozbiljno degradirale evropsku ekonomiju.
Čini se da nema drugog plana, osim da pobegne iz nereda koji će ostaviti svojim prijateljima u Evropi, koji će morati da nađu svoj način da se izbore sa pobedničkom Rusijom.
Haos koji vidimo u porukama u medijima, je deo panike u očima Jensa Stoltenberga, generalnog sekretara NATO-a. Strah i konfuzija nisu samo rezultat neuspeha, već proizvod procesa planiranja koji je toliko nepropustljiv za stvarnost, da odbija da obezbedi bilo kakav drugi ishod osim uspeha.
Ova činjenica naglašava opasnost, koju američka neokonzervativna ratna frakcija predstavlja za svet.
Rusi su odoleli javnom pokušaju, da unište svoj suverenitet u globalnom modelu upravljanja, kojim upravljaju ljudi bez obzira na ljudsku cenu svojih akcija.
Naši sadašnji lideri imaju isto toliko savesti, koliko i mašine koje fetiširaju, i kroz čiji tehnološki napredak žele da nas bolje kontrolišu. Za njih je prednost sve što degradira život običnih ljudi. Nered koji vidite u medijima, je ono što se dešava kada nema balona za obaranje.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Frenk Rajt za Lifesite
Prevod i adaptacija: Webtribune.rs
