Disk iz Faistosa
Skoro svaki dan istorija čovečanstvu pruži neki podatak ili nam „pokloni“ neku novu misteriju. Tako je i sa ovh pet predmeta za koje arheolozi, antropolozi, i naučnici iz drugh naučnih grana za sada nemaju nikakav logičan i konkretna odgovor…
Naravno, postoji još predmeta starih spisa, za koje naučnici nemaju odogovara mi smo za ovaj put izdvojili ovih pet:
[adsenseyu1]
1. Drevni antibiotik
Prvo dokumentovano otkriće antibiotika se desilo davne 1877. godine od strane dvojice naučnika Roberta Koha i Luja Pastera oni us to opisali kako bacili iz vazduha mogu spriječiti rast drugog soja bacila, Bacillus anthracis. Ipak, ocem antibiotika smatra se Aleksander Fleming koji je 1928. godine otkrio direktno delovanje penicilina kao antibiotika na uzorku stafilokokne bakterije.
Ali ovo nisu bili prvi antibiotici na svetu. U Nubiji su pronađene kosti koje pokazuju tragove tetraciklina, antibiotika koji se koristi i danas, a stare su oko 2.500 godina. Kako su ovi drevni narodi koristili antibiotike? Pili su pivo. Uzgajali su kvasac, gljivice koje sadrže antibakterijska svojstva i koje se koriste za proizvodnju piva. Arheološki nalazi su pokazali da su u to vreme i odrasli i deca pili pivo kao lek.
[adsenseyu4]
2. Disk iz Faistosa (slika gore)
Disk je artefakt pronađen na Kritu, iz doba Minojske civilizacije, u periodu između 3. i 2. veka pre nove ere. Jako malo stvari se zna o ovom objektu. Znamo da je napravljen od gline i da je možda star oko 2.300 godina, s obzirom na to da neki arheolozi čak sumnjaju u njegovu autentičnost. Otkriven je 1908. godine za vreme iskopavanja dvorca u Faistosu.
Na njemu se nalazi 241 otisak 45 različitih simbola. Budući da ništa slično nije pronađeno iz tog razdoblja, arheolozi nisu upeli dešifrati sadržaj diska. Minojska civilizacija podarila je tri pisma: kritske hijeroglife, linear A i linear B. Samo je linear B dešifriran. Neki znakovi sa diska podudarju se onima iz lineara A, ali većina je jedinstvena.
3. Visbi sočiva
Visbi sočiva su napravljene od gorskog kristala (kvarca). Ponađene u nekoliko vikinških grobova na ostrvuku Gotland, Švedska. Ova sočiva, koja su uglavnom bila smeštene u srebrene nosače, datiraju iz 11. ili 12. veka. O njihovoj pravoj nameni, pa i starosti samo se nagađa.
[adsenseyu1]
Poput moderne lupe, Visbi sočiva su mogla uvećavati stvari i na taj način pomoći umetnicima i majstorima tog vremena da se fokusiraju i na najsitnije detalje. Pored toga, sočiva su mogla usredotočiti svetlo, pa se veruje da su bile korištene i za paljenje vatre, ili čak i za spaljivanje otvorenih rana kako bi zaustavili krvarnje i sprječili infekcije.
Problem je u tome što su poleđina većine pokrivena srebrom pa se ne može gledati kroz njih. No nagađa se i kako su sama sočiva daleko starija od srebra u koji su stavljenje.
4. Rimski dodekaedar
Rimski dodekaedar je maleni metalni ili kameni objekat, šupalj, sa ispupčenim “kapljicama”. Pronađeni su širom nekadašnjeg Rimskog carstva, a njihova prava svrha i ostaje potpuna misterija.
Neki arheolozi tvrde da se ovaj objekat koristio kao svećnjak ( u nekima su pronađeni tragovi voska). Neki opet nagađaju da su se koristile za merenje udaljenosti ili promera vodovodnih cevi, treći kako je možda reč o kocki. Ali svaka od tih teorija ima velikih mana – sveće u Rimskom carstvu i nisu bile baš popularne, jer su Rimljani više koristili uljane lampe.
[adsenseyu4]
Bilo kakva upotreba kao alata za merenje je nemoguća jer variraju u veličini i rasporedu šupljina. Jedino što je (gotovo) sigurno je kako su ih vlasnici smatrali vrednima – dodekaedri su pronađeni zajedno s blagom.
5. Drevna flauta
Pronađena u Aš Dolini u južnoj Nemačkoj, ovo je gotovo netaknuta flauta sa pet rupa koja je iznenađujuće precizno isklesana kamenom u kost ptice. Flauta je stara najmanje 35.000 godina, a u njezinoj blizini su pronađeni ostaci još nekoliko sličnih muzičkih instrumenata, što nam govori da su čak i ljudi u kamenom dobu uživali u glazbi.
Sličan objekt pronađen je i u Sloveniji, a poznat je kao “Divje Babe”. Njegova starost se procenjuje na 43.000 godina. Dok jedni (respektabilni) izvori tvrde da je flauta iz Nemačke najstariji instrument na svetu, drugi tvrde da je to flauta iz Slovenije.
(pixelizam.com)
[adsenseyu5][adsenseyu5]
