U toku je najveća histerija povodom neke bolesti u istoriji čovečanstva. Sa jedne strane su državni zvaničnici i predstavnici farmaceutskog lobija koji proizvode i diktiraju uslove od zatvaranja granica, prestanka rada miliona firmi do uvođenja vanrednog stanja, a sa druge strane su mnogi čuveni naučnici i lekari koji tvrde da od običnog gripa prave kraj sveta, svako iz svog interesa.
Sledi lista od dvanaest medicinskih stručnjaka čija mišljenja o epidemiji koronavirusa protivreče zvaničnim stavovima:
Dr Sučari Bakdi je specijalista za mikrobiologiju. Bio je profesor na Univerzitetu Johan Gutenberg u Majncu i šef Instituta za medicinsku mikrobiologiju i higijenu i jedan od najcitiranijih naučnika u nemačkoj istoriji.
On kaže: Bojimo se da će milion infekcija novim virusom dovesti do 30 smrtnih slučajeva dnevno u narednih 100 dana, ali ne shvatamo da 20, 30, 40 ili 100 pacijenata pozitivnih na normalne koronaviruse već umire svaki dan.
[adsenseyu1]
Vladine mere protiv COVID19 su groteskne, apsurdne i veoma opasne.
Životni vek miliona se skraćuje. Zastrašujući uticaj na svetsku ekonomiju preti postojanju bezbroj ljudi.
Posledice po medicinsku negu su ogromne. Već su smanjene usluge pacijentima kojima je ona potrebna, operacije otkazane.
Sve će to duboko uticati na celo naše društvo. Sve ove mere vode ka samouništavanju i kolektivnom samoubistvu, a samo na osnovu sablasne priče.
Dr Volfgang Vodarg, nemački lekar, specijalizovan za pulmologiju, političar i bivši predsedavajući Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
On je 2009. godine pozvao na istragu navodnog sukoba interesa oko reakcije EU na pandemiju svinjskog gripa.
On kaže: Političare uvažavaju naučnici … naučnici koji žele da budu važni kako bi dobili novac za svoje institucije. Naučnici koji samo plivaju duž glavnog toka i žele svoj deo toga.
Ono što trenutno nedostaje je racionalan pogled na stvari. Trebali bismo da postavljamo pitanja poput „Kako ste saznali da je ovaj virus opasan?“, „Kako je bilo pre?“, „Nismo li imali istu stvar prošle godine?“, „Da li je to nešto novo?“ To nam nedostaje.
[adsenseyu4]
Dr Džoel Ketner, profesor zdravstvenih nauka i hirurgije na Univerzitetu Manitoba, bivši glavni službenik za javno zdravlje provincije Manitoba i medicinski direktor Međunarodnog centra za zarazne bolesti.
On kaže: Nikada nisam video nešto slično, ništa slično negde u blizini. Ne govorim o pandemiji jer sam ih video 30, svake godine. Zove se grip. A drugi virusi respiratornih bolesti, mi ne znamo uvek šta su oni.
Ali nikada nisam video ovu reakciju, i pokušavam da razumem zašto.
Brinem o poruci javnosti, o strahu od kontakta s ljudima, biti u istom prostoru kao i ljudi, imati sastanke s ljudima.
Brinem se za mnoge, mnoge posledice vezane za to. U Hubeju, u jednoj provinciji, gde je do sada bilo najviše slučajeva i smrtnih slučajeva, stvarni broj prijavljenih slučajeva je 1 na 1000 ljudi, a stvarna stopa prijavljenih slučajeva je 1 na 20.000. Možda bi to moglo da pomogne da se stvari stave u realnu perspektivu.
Dr Džom Ioanidis, profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Stanfordu i profesor statistike na Univerzitetu Stanford, humanističkih nauka.
Direktor je istraživačkog centra u Stanfordu i ko-direktor inovacijskog centra za meta-istraživanje u Stanfordu (METRICS). Takođe je glavni i odgovorni urednik Evropskog časopisa za klinička istraživanja.
Bio je predsedavajući na Odeljenju za higijenu i epidemiologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Joanini, kao i pomoćni profesor Medicinskog fakulteta na Univerzitetu Tufts.
Kao lekar, naučnik i autor dao je doprinose medicini zasnovanoj na dokazima, epidemiologiji, nauci o podacima i kliničkim istraživanjima.
Pored toga, pokrenuo je oblast metaistraživanja. Pokazao je da veliki deo objavljenih istraživanja ne zadovoljava dobre naučne standarde dokaza.
Šta on kaže: Pacijenti koji su testirani na SARS-CoV-2 nesrazmerno su oni sa teškim simptomima i lošim ishodima. Kako većina zdravstvenih sistema ima ograničen kapacitet testiranja, pristrasnost odabira može se čak pogoršati u bliskoj budućnosti.
Jedina situacija u kojoj je testirano čitavo zatvoreno stanovništvo bilo je krstarenje brodom Diamond Princess i njegovim putnicima u karantinu.
Stopa smrtnosti slučajeva bila je 1,0%, ali ovo je uglavnom starije stanovništvo, u kojem je stopa smrti od Covid-19 mnogo veća. Može li stopa smrtnosti za slučaj Covid-19 biti tako niska?
Ne, neki kažu, ukazujući na visoku stopu kod starijih ljudi. Međutim, čak i neki takozvani blagi koronavirusi ili prehlade koji su poznati decenijama mogu imati stopu smrtnosti od čak 8% kada zaraze starije ljude u staračkim domovima.
[adsenseyu1]
Da nismo saznali za novi virus vani i da nismo proverili ljude PCR testovima, broj ukupnih smrtnih slučajeva koji je usledio od nečega „nalik gripu“ ove godine ne bi izgledao neobično.
U većini slučajeva možda bismo slučajno primetili da grip u ovoj sezoni deluje malo gore od proseka.
Dr Joram Las je izraelski lekar, političar i bivši generalni direktor Ministarstva zdravlja. Radio je i kao pomoćnik dekana Medicinske škole univerziteta u Tel Avivu i tokom 1980-ih predstavio naučno zasnovanu televizijsku emisiju.
Šta on kaže: Italija je poznata po ogromnom oboljevanju od respiratornih problema, tri puta više nego od bilo koje druge evropske zemlje.
U SAD-u u redovnoj sezoni gripa umre oko 40.000 ljudi, a do sada je od koronavirusa umrlo 40-50 ljudi, od kojih je većina u staračkom domu u Kirklendu u Vašingtonu.
U svakoj zemlji više ljudi umire od redovnog gripa u poređenju s onima koji umiru od koronavirusa.
Postoji jedan dobar primer koji svi zaboravljamo: svinjski grip 2009. To je virus koji je stigao u svet iz Meksika i do danas nema vakcine protiv njega.
Ali šta? U to vreme nije postojao Facebook. Koronavirus je, nasuprot tome, virus u odnosima sa javnošću.
Dr Pietro Vernaca je švajcarski lekar specijalizovan za zarazne bolesti i profesor zdravstvene politike.
Šta on kaže: Imamo pouzdane podatke iz Italije i rad epidemiologa, koji je objavljen u renomiranom naučnom časopisu „Science“, koji je ispitivao širenje u Kini.
Ovo jasno daje do znanja da se oko 85 odsto svih infekcija dogodilo bez da niko nije primetio infekciju. 90 odsto umrlih pacijenata verovatno je starije od 70 godina, a 50 odsto preko 80 godina.
U Italiji, svaka deseta osoba s dijagnozom umre, prema nalazima naučne publikacije, što je statistički jedna od svakih 1.000 zaraženih. Svaki pojedinačni slučaj je tragičan, ali često – slično kao u sezoni gripa – utiče na ljude koji su na kraju svog života. Ako zatvorimo škole, sprečićemo decu da brzo postanu imuni. Trebali bismo bolje integrisati naučne činjenice u političke odluke.
Frenk Ulrih Montgomeri je nemački radiolog, bivši predsednik Nemačkog lekarskog udruženja i zamenik predsednika Svetske medicinske asocijacije.
Šta on kaže: Nisam ljubitelj karantina. Pošto moramo pretpostaviti da će virus još dugo biti s nama, pitam se kada ćemo se vratiti u normalu? Ne možete zadržati škole i dnevne centre zatvorene do kraja godine. Jer će proći barem toliko vremena dok ne dobijemo vakcinu.
Italija je uvela karantin i ima suprotan efekat. Brzo su dostigli granice svojih kapaciteta, ali nisu usporili širenje virusa unutar njega.
Profesor Hendrik Strik je nemački istraživač HIV-a, epidemiolog i klinički ispitivač. Profesor je virologije i direktor Instituta za virologiju i istraživanje HIV-a na Univerzitetu Bon.
[adsenseyu4]
Šta on kaže: Novi patogen nije toliko opasan, čak je i manje opasan od Sars-1. specifična stvar je što se Sars-CoV-2 replicira u predelu gornjeg grla i zbog toga je mnogo zarazniji, jer virus tako skače iz grla u grlo.
Ali to je i prednost: Budući da se Sars-1 replicira duboko u plućima, nije toliko zarazan, ali definitivno dolazi do pluća, što ga čini opasnijim.
Takođe morate uzeti u obzir da su smrtni slučajevi Sars-CoV-2 u Nemačkoj bili isključivo stariji ljudi.
Na primer, 78-godišnji muškarac sa ranijim bolestima je umro od prestanka rada srca i to bez uticaja od pluća zaraženim Sars-2. Otkad je zaražen, prirodno se pojavljuje u statistici Covid 19. Ali pitanje je da li bi svakako umro, čak i bez Sars-2.
Dr Janis Rusel et. al. – Tim istraživača sproveo je recenzirano istraživanje o smrtnosti od koronavirusa za vladu Francuske u okviru „Investicija za program Budućnost.
Šta kažu: Problem SARS-CoV-2 verovatno je precenjen, jer 2,6 miliona ljudi umre od respiratornih infekcija svake godine u poređenju sa manje od 4000 smrti od SARS-CoV-2 u trenutku pisanja.
Ova studija je uporedila stopu smrtnosti od SARS-CoV-2 u zemljama OECD (1,3%) sa stopom smrtnosti od uobičajenih koronavirusa utvrđenih kod AP-HM pacijenata (0,8%) od 1. januara 2013. do 2. marta 2020.
Konačna vrednost nije bila značajna 0,11. Uskoro će biti dostupni isti podaci za SARS-CoV-2, što će dodatno smanjiti relativni rizik povezan sa ovom specifičnom patologijom.
Dr Dejvid Kec je američki lekar i glavni direktor istraživačkog centra za prevenciju univerziteta u Jejlu.
Šta on kaže: Duboko sam zabrinut zbog toga što će socijalne, ekonomske i zdravstvene posledice ovog gotovo potpunog raspada normalnog života – škole i preduzeća zatvorena, okupljanja zabranjena – biti dugotrajne i štetne, verovatno teže nego direktne posledice samog virusa.
Berza će se vremenom srediti, ali mnoga preduzeća nikad neće. Nezaposlenost, osiromašenje i očaj koji će verovatno rezultirati biće problemi prvog reda.
Majkl T. Osterholm je profesor i direktor Centra za istraživanje i politiku zaraznih bolesti na Univerzitetu u Minesoti.
Šta on kaže: Razmislite o efektu gašenja kancelarija, škola, saobraćajnih sistema, restorana, hotela, prodavnica, pozorišta, koncertnih dvorana, sportskih događaja i drugih prostorija u neograničenom roku, a sve svoje radnike ostavite bez posla i na javnom nivou.
Verovatni rezultat ne bi bio samo depresija, već potpuni ekonomski slom, sa bezbroj trajno izgubljenih poslova, mnogo pre nego što bi vakcina bila spremna ili se stekne prirodni imunitet.
Njegova najbolja alternativa verovatno će podrazumevati puštanje onih sa malim rizikom za ozbiljne bolesti da nastave sa radom, da nastave poslovanje i proizvodnju i da upravljaju društvom, istovremeno savetujući pojedincima s višim rizikom da se zaštite fizičkim distanciranjem i jačanje naših zdravstvenih kapaciteta što više moguće.
Pomoću ovog plana borbe mogli bismo postepeno izgraditi imunitet bez uništavanja finansijske strukture na kojoj počivaju naši životi.
Dr Piter Gotše je profesor kliničkih istraživanja i analize na Univerzitetu u Kopenhagenu i osnivač Cochrane Medical Collaboration. Napisao je nekoliko knjiga o korupciji u oblasti medicine i moći velikih farmaceutskih kompanija.
Šta on kaže: Naš glavni problem je što niko nikada neće praviti probleme zbog previše drakonskih mera.
Upašće u probleme samo ako urade premalo. Dakle, naši političari i oni koji rade sa javnim zdravstvom rade mnogo više nego što bi trebalo.
Nisu primenjene takve drakonske mere tokom pandemije gripa 2009. i one se očigledno ne mogu primenjivati svake zime, što je tokom cele godine, jer je negde uvek zima.
Ne možemo trajno zatvoriti ceo svet. Ako se ispostavi da će epidemija ubrzo prestati, stvoriće se red ljudi koji će želeti da preuzmu zasluge za to.
I možemo biti prokleto sigurni da će se drakonske mere primeniti ponovo sledeći put.
Webtribune.rs
