Na poligonu Kapustin Jar, duboko u ruskoj unutrašnjosti, dogodio se trenutak koji bi lako mogao da postane prekretnica u savremenim vojnim odnosima – lansirana je nova hipersonična balistička raketa pod nazivom „Orešnik“.
Vest o ovom testiranju prenosi američki časopis The National Interest, a autor analize, poznati stručnjak za geostrategiju Brendon Vajhert, ne štedi reči: Rusija ovim potezom šalje nedvosmislenu poruku – spremna je, odlučna i ima čime da odgovori.
Ono što „Orešnik“ izdvaja iz mase jeste brzina. Raketni sistem, prema dostupnim podacima, dostiže brzinu i do 10 maha – deset puta veću od brzine zvuka. To znači da bi potencijalna meta u Evropi, pa čak i na američkoj zapadnoj obali, mogla biti pogođena u roku od nekoliko minuta.
Još ozbiljnije od same brzine jeste činjenica da je ova raketa tehnički sposobna da nosi i nuklearni teret. Iako to u ovom trenutku nije potvrđeno iz zvaničnih izvora, sama mogućnost takve konfiguracije menja pravila igre.
Vajhert naglašava da jedini poznati sistem koji teoretski može da presretne hipersonični projektil ovog tipa jeste američki THAAD. Međutim, i ta opcija ostaje pod znakom pitanja.
Praksa, posebno tokom konflikata na Bliskom istoku, pokazala je da čak i najmoderniji sistemi ne uspevaju da se izbore sa hipersoničnim pretnjama u realnim uslovima. Drugim rečima, ako „Orešnik“ krene ka meti, zaustavljanje deluje gotovo nemoguće.
U tom kontekstu, testiranje ovog oružja se ne može posmatrati kao puka vojna vežba. To je demonstracija sposobnosti. Ali pre svega – demonstracija volje.
U trenutku kada se političke linije u Evropi i Vašingtonu dodatno zaoštravaju, a pregovori sa Kijevom gotovo da stoje u mestu, Moskva koristi ono što joj je ostalo kao najjača karta – pokaznu moć.
Poruka iz Kremlja, kako tumači National Interest, jeste jednostavna, ali teška: ako ne dođe do dijaloga, druga opcija bi mogla biti jednostrani odgovor. Vladimir Putin, navodi se u tekstu, ovim potezom ne apeluje samo na ukrajinsko rukovodstvo, već se obraća i Briselu i Beloj kući.
U fokusu više nije samo borba na terenu, već i strateško pozicioniranje – ko zapravo ima inicijativu i tehnološku prednost u savremenom globalnom nadmetanju.
U pozadini svega stoji ruska vojna industrija, koja, kako se navodi, pokazuje sve veću otpornost i inovativnost uprkos višegodišnjim pokušajima izolacije.
Vajhert ukazuje na to da se Zapad suočava sa neprijatnim pitanjem – da li je zaista sposoban da održi korak sa razvojem novih ruskih sistema ili je došao trenutak priznanja da se trka odvija u korist Moskve.
Zaključak autora je jasan i ne nosi optimističan ton: Zapad mora da razume da više nije jedini igrač sa naprednom vojnom tehnologijom.
Ako se nešto ne promeni u pristupu, ako ne dođe do konkretnih koraka ka pregovorima, scenario u kojem se kontrola nad situacijom gubi iz ruku nije više samo teorijska konstrukcija.
I dok jedni i dalje polažu nade u sankcije i pregovaračke manevre, drugi testiraju rakete koje menjaju tokove globalnih odnosa. Pitanje je – ko će prvi da trepne.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
