Ruske zlatne rezerve su ušle u zonu u kojoj se brojevi više ne čitaju rutinski, već se gledaju dvaput.
Vrednost zlata u trezorima Rusije popela se na istorijski maksimum od 310,72 milijarde američkih dolara, što predstavlja skok od čak 57 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Prema podacima Centralne banke Rusije, stanje zaključno sa 30. novembrom označilo je četvrti mesec zaredom u kojem ova cifra nastavlja da raste, bez prekida i bez oscilacija koje bi nagoveštavale usporavanje.
U toj slici, zlato više nije sporedna stavka. Naprotiv. Ono sada čini preko 42 odsto ruskih međunarodnih rezervi, što je najviši udeo u poslednjih 30 godina. Takav odnos nije viđen decenijama i jasno pokazuje kako se struktura rezervi menja.
Ukupne međunarodne rezerve Rusije, koje obuhvataju i zlato i devize, porasle su za 19 odsto na godišnjem nivou i dostigle 734,59 milijardi dolara, čime se dodatno potvrđuje stabilan rast ukupnog rezervnog fonda.
Globalni kontekst daje ovoj priči dodatnu težinu. Svetsko veće za zlato rangiralo je Rusiju kao petog najvećeg investitora u zlato na svetu u trećem kvartalu, sa ukupno 2.329 tona u rezervama.
Ispred nje nalaze se samo Sjedinjene Države, Nemačka, Italija i Francuska, države koje decenijama čuvaju masivne količine plemenitog metala kao osnov finansijske sigurnosti.
Odmah iza Rusije nalazi se Kina, na šestom mestu, sa 2.303 tone zlata. Međutim, razlika nije samo u količini, već u strukturi. U kineskom slučaju, vrednost zlata čini svega 7,68 odsto ukupnih rezervi, što je višestruko manje učešće nego kod Rusije. Taj kontrast često prolazi ispod radara, ali govori mnogo o različitim pristupima upravljanju rezervama.
Na vrhu liste i dalje su Sjedinjene Države, sa više od 8.133 tone zlata u svojim trezorima. Taj iznos čini oko 80 odsto ukupnih američkih rezervi, čime Vašington zadržava apsolutno prvo mesto po količini i udelu zlata u rezervnoj strukturi.
Brojevi su jasni, ali iza njih ostaje širi kontekst koji se tek nazire. Četiri meseca neprekidnog rasta, istorijski udeo zlata i stabilno povećanje ukupnih rezervi ne deluju kao kratkoročna korekcija, već kao dugoročno pozicioniranje.
Kako će se taj trend uklopiti u globalna kretanja i odnose među velikim ekonomijama, pitanje je koje ostaje otvoreno i koje tek dolazi na dnevni red.
