Da po odlasku u „beli svet“ ne zaboravi svako svoju rodnu zemlju i dedovinu, dokaz je životna priča Zlatiborca Aleksandra Đurića, poreklom iz sela Ljubanje, nadomak Užica.
Iako sada živi u Pragu, na imanju koje mu je ostavio deda napravio je pravi raj za najmlađe!
Naslednik siromašnih, ali i poštenih i dede i oca danas je poznat u svom selu, a i šire, i sve to zahvaljujući snu koji je sanjao, a potom otišao u Ostrog.
[adsenseyu1]
Upravo je tu sve i počelo. Rešivši da ostvari svoju zamisao, Aleksandar je svoju dedovinu, porodično imanje na Zlatiboru, pretvorio u zabavni park.
Na mestu na kom je njegov deda Dobrivoje teškom mukom sticao koru hleba, danas se igra na stotine dece ne samo iz okoline, već iz svih krajeva Srbije i sveta.
https://youtu.be/-rnYl6vnYZ8
Iako je ovakav poduhvat u početku bio veoma čudan meštanima, vremenom su se navikli da njihovim selom prođe i stotinak dece koja su se uputila da svoje najlepše dane provedu igrajući se u zabavnom parku, ispunjenom raznim spravama, terenima i životinjama.
Na čak šest hektara prostire se Aleksandrova bajka koja se sastoji od mnogobrojnih sadržaja poput obične trampoline, ali i one za koju tvrde da je „najveća u Srbiji“, raznih sprava za penjanje, terena za igranje, ograđeni prostor za pesak, a tu žive i pitome, domaće životinje koje se rado druže sa decom – kobila Zorka i konj Emporio, koji razume i češki jezik, kozice, kokoške, mačke, psi…
– Ovde mogu da skaču zajedno i mame i tate i deca i bake i deke, i tetke i ujne, da se druže i zabavljaju, lekari kažu dobro je za zdravlje – objašnjava Aleksandar u emisiji „Nećete verovati“, dodajući da deca baš tu postoji staza na kojoj mogu da se trkaju i sa kokoškom, prasetom i mačkom…
Aleksandar planira da uskoro napravi prvu i jedinstvenu u Srbiji Stazu za bosonoge na kojoj će gradska deca, ali i njihovi roditelji, moći da osete kako je to kad se bos šetaš po travi, kamenčićima, vodi, drvetu, vuni i još dvadesetak različitih prirodnih i veštačkih podloga…
Roditelji Slobodan i Milenka ponosni su na svoje sinove, a za Aleksandra kažu da se uvek trudi i radi, da nikad ne posustaje, da je vredan i da su oni Đurići odvajkada bili siromašni, ali uvek časni i pošteni ljudi, što se u njihovom selu dobro zna.
(Prva TV)
[adsenseyu6][adsenseyu5]
