Mađarska se opet našla na žestokom udaru dela šefova država i vlada članica EU, ovoga puta zbog zakona kojim se, navodno, diskriminišu homoseksualci.
Direktor Centra za strateške alternative Aleksandar Mitić kaže da pritisak na Mađarsku govori o tome koliko se u stvari poštuje suverenost zemalja unutar EU, a i da Srbija može da izvuče pouke.
Mađarski zakon koji, kako je objasnio ministar spoljnih poslova te zemlje Peter Sijarto, nalaže da je obrazovanje dece u vezi sa seksualnom orijentacijom isključivo pravo roditelja i ima za cilj da zaštiti decu od pedofila, naišao je na osudu više od polovine država-članica EU na prošlonedeljnom samitu Unije, a holandski premijer Mark Rute čak je poručio mađarskom predsedniku vlade Viktoru Orbanu da poštuje LGBT prava ili da napusti evropski blok, jer je Evropska unija „zajednica vrednosti“.
Pritisak na Mađarsku – pokazatelj „poštovanja“ suverenosti zemalja
„Nisam siguran da je Mađarska imala u vidu da su LGBT prava ta osnovna prava i osnovne vrednosti kada je ulazila u Evropsku uniju i to dosta govori o rastegljivosti pojma „vrednosti“ koji nameće takozvani liberalno-demokratski Zapad.
Istovremeno, to je i upozorenje kandidatima za članstvo u EU da shvate da ulazak malih država u EU znači pokornost vrednostima koje su nametnute spolja, svidele se one vama ili ne“, navodi Mitić za Sputnjik.
Kako dodaje, za zemlju kao što je Srbija, koja sa Zapadom ima čitav niz nerazjašnjenih političkih, istorijskih i vrednosnih razlika, ovo je primer kako bi izgledao njen eventualni boravak u članstvu EU.
„Jednostavno, EU nije zajednica ravnopravnih, već politička organizacija u kojoj najsnažniji nameću pravila, nameću vrednosti, nameću spoljnu, a sve više i unutrašnju politiku“, ocenjuje naš sagovornik.
Nastavak političkog pritiska na Mađarsku
Holandski premijer Rute rekao je da EU ne može da izbaci Mađarsku iz unije jer to nije predviđeno ugovorima. Na pitanje šta je to što Brisel može da uradi, Mitić kaže da smo u prošlosti već imali priliku da vidimo da je, kada su se zemlje Višegradske grupe suprotstavljale Briselu po pitanju migracija, Evropska unija imala određeni mehanizam kojim ih je politički sankcionisala, a čak je u jednom trenutku bilo i upozorenja da bi mogli da se iskoriste i određeni mehanizmi koji bi doveli do neke vrste zamrzavanja njihovog statusa u EU.
Iako ne misli da će se to desiti kada je u pitanju Mađarska, apropo ovog zakona, Mitić veruje da je za očekivati da se nastavi jedan ozbiljan politički pritisak, a moguća je i neka vrsta sankcionisanja kada je u pitanju pristup određenim fondovima.
„Evropska unija zna da bude vrlo kreativna u interpretaciji određenih pravila tako da ona odgovaraju onoj najsnažnijoj većini i onim najmoćnijim, što je pokazala u slučaju Balkana, a naročito Srbije. Tako da me ne bi čudilo, ako zaista postoji politička volja kod svih država, da se pronađe način da se Mađarska na neki način sankcioniše.
Za očekivati je da Orban u medijima, pre svega liberalnim, zapadnim medijima, i dalje bude itekako kritikovan i izolovan, ali sa druge strane činjenica je da se on dosta dobro drži i pokazuje određen otpor koji, jednostavno, smeta.
Znate, niko ne voli u takvoj jednoj organizaciji, a pogotovo to ne vole ovi najmoćniji, kada se neka manja država članica tako dugo i po mnogim pitanjima suprotstavlja“, ukazuje Mitić.
Na žalost, primećuje sagovornik Sputnjika, i sama Mađarska često mora da prihvata i usaglašava se sa određenim odlukama koje su suprotne njenim interesima.
„Setimo se samo primera sankcija Ruskoj Federaciji kojima se Mađarska itekako protivila, ali je na kraju morala da se sa tim usaglasi. Dakle, postoje mehanizmi pritiska, ali mislim da EU ipak neće smeti da ide predaleko i ne očekujem da će se poslušati savet holandskog premijera“, kaže Aleksandar Mitić.
Više šefova država i vlada zemalja članica EU su na prošlonedeljnom samitu u Briselu na reveru nosili značke sa duginim bojama, u znak protesta protiv zakona koji je parlament Mađarske izglasao sredinom juna, a kojim se zabranjuje promovisanje homoseksualnosti među maloletnicima.
(sputnik)
