Kako se SAD sve više oslanjaju na vazdušne dronove, Rusija formira prve specijalizovane kopnene jedinice za ometanje elektronike i obaranje dronova.
Ruska vojska postaje sve bolja u obaranju neprijateljskih dronova. To bi moglo imati ozbiljne posledice po SAD jer se oni sve više oslanjaju na bespilotne letelice.
Posade Silok vozila za elektronsko ratovanje su “primorale bespilotna vazdušne letilice da se spuste“ tokom ratne igre u blizini Lenjingrada sa 500 vojnika, objavio je Kremlj 2. novembra.
[adsenseyu1]
Silok je najnoviji u dugom nizu sistema za ometanje radio-frekvencije koje je ruska vojska rasporedila još od Hladog rata kako bi blokirala neprijateljske komunikacije, uključujući i radio veze koje omogućavaju operaterima da kontrolišu dronove – i dronovima da pošalju nazad video i druge obaveštajne podatke.
U ratnoj igri, “neidentifikovana bespilotna vazdušna vozila raznih modifikacija su pokušala da uđu u zatvoreni vazdušni prostor,“ izjavio je Kremlj.“Vojnici su koristili Silok opremu kako bi locirali vazdušne uljeze i primorali ih da slete.“
“Nakon toga, inženjerske i minerske jedinice su deaktivirale improvizovane eksplozivne uređaje postavljene na dronove, a timovi vojne policije za hitnu pomoć su zadržali operatere koji su ih kontrolisali.“
Iako je ruska vojska, i sovjetska vojska pre toga, dugo upravljala R.F-ometačima, sve do oktobra 2017. godine Kremlj nije uspostavio svoju prvu kopnenu jedinicu specijalizovanu za uništavanje neprijateljskih dronova.
Rusi su takođe rasporedili R.F.-ometače u Siriji kako bi zaštitili moskovske instalacije u toj zemlji. Novi Silok ometač se pridružio ruskim snagama u Siriji u avgustu 2018. godine.
Pretnja dronovima je u Siriji akutna. U noći 5. januara 2018. godine, roj eksplozivnih malih bespilotnih letelica, očigledno pod kontrolom sirijskih pobunjenika, napao je dve ruske baze u zapadnoj Siriji.
Deset dronova, koje je Kremlj opisao kao “avionskog tipa,“ napalo je vazdušnu bazu u Hmeimimu, gde Rusija izvodi najveći deo svoje vazdušne moći u Siriji. U međuvremenu, tri drona su napala ruske objekte u blizini luke Tartus. Rusija je intervenisala u sirijskom građanskom ratu na strani sirijskog režima počev od kraja 2015. godine.
Svaki od ovih dronova nosi 10 bombi od po pola kg pod svojim krilima, tvrdi Kremlj.
Pancir-S sistem vazdušne odbrane je oborio sedam dronova, dok su ruski specijalisti za elektronsko ratovanje primorali šest dronova da slete, verovatno ometajući njihove radio kontrolne veze.
Širenje ometača i rastuće veštine Rusije u njihovoj upotrebi bi moglo biti pretnja za rstuću flotu dronova američke vojske.
2011. godine, Iran je očigledno koristio ruski Avtobaza ometač da primora stelt špijunski dron američkog vazduhoplovstva RQ-170 da sleti duž granice Avganistana i Irana. Kako je prijavljeno, Rusija je omela američke dronove nad Ukrajinom 2014. godine.
Pentagon je jasno svestan ovog rizika. DARPA-ina dugotrajna inicijativa za Komunikacije pod ekstremnim uslovima R.F. spektruma i slični programi imaju za cilj da razviju “tehnologiju za detekciju signala i raspoznavanja koja omogućava radijima da prepoznaju ometanje, i prilagode se tome da održe komunikacije – čak i uz prisustvo ozbiljnih i/ili prilagodljivih ometanja,“ kaže DARPA-in menadžer programa Džozef Evans.
DARPA-ini naporu se fokusiraju na radio sisteme koji mogu bolje otkriti i proceniti ometanje, promeniti njihove frekvencije i obraditi degradirane podatke kako bi oni imali smisla.
Paralelno sa tim, američko vazduhoplovstvo radi na algoritmima koji bi mogli omogućiti dronovima da obrade svoje senzorske podatke – i, na primer, identifikuju mete – pre nego što ih prenese putem radija operateru na zemlji. “Obrada i eksploatacija će se dogoditi na senzoru – to se neće desiti u centralizovanom čvorištu na nekoj kopnenoj masi,“ rekla je avgustu 2018. godine zamenik načelnika štaba vazduhoplovstva, general-potpukovnik Vera Lin Džejmison.
Na što manje iformacija dron treba da se osloni, jer je manje osetljiv na ometanje.
Isto tako, što se više dron može lansirati, upravljati i sleteti samostalno, manje mu je potrebna jaka radio vaza sa njegovim operaterom. U septembru 2018. godine, Reaper dron vazduhoplovnih snaga je završio svoje prvo uspešno autonomno sletanje ovog tipa.
Zahvaljujući boljim senzorima i softveru, američki dronovi konstantno postaju autonomniji. Ali će im uvek trebati neka vrsta radio veze kako bi nazad poslali senzorske podatke i druge obaveštajne informacije. To je jedna slabost koju bi Rusija mogla da nastavi da koristi.
Webtribune.rs
