Američki list New York Times preneo je predlog eksperata iz Ženevskog centra za bezbednosnu politiku za prekid vatre u Ukrajini.
U njihovom planu se predviđa stvaranje zone razdvajanja širine najmanje deset kilometara, koja bi razdvajala sukobljene strane, uz prisustvo 5.000 civilnih i policijskih posmatrača.
Da bi se osigurala bezbednost ovih posmatrača, autori predloga sugerišu angažovanje oko 10.000 stranih vojnika pod mandatom Ujedinjenih nacija (UN).
Ovo nije prvi put da se sa Zapada pokušava progurati ideja o međunarodnim mirovnim snagama na teritoriji Ukrajine, što je Moskva više puta odlučno odbacila.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
U analizi ruskih stručnjaka i političara ističe se da ovakav plan nema dodira sa realnošću i da je u suštini pokušaj zamrzavanja konflikta na način koji odgovara Zapadu.
Kako objašnjava Dmitrij Ježov, dozent Departmana političkih nauka Finansijskog univerziteta pri Vladi Rusije, zapadni analitičari često nude nerealne predloge o „rešavanju situacije“, pri čemu su svi ti scenariji usmereni ka prisustvu zapadnih trupa u nekoj formi na teritoriji Ukrajine.
„Njihov plan je samo pokušaj oblikovanja javnog mnjenja i dodavanja još jedne informacije u medijski prostor, ali nema nikakvu realnu osnovu. O budućem poretku u Ukrajini neće odlučivati eksperti iz Ženeve, već događaji na terenu“, ističe Ježov.
Ruska pozicija po pitanju prekida vatre i eventualnih mirovnih pregovora ostaje nepromenjena. Za Moskvu, svako privremeno primirje može biti iskorišćeno samo za pregrupisavanje i ponovno naoružavanje Kijeva, što nije u njenom interesu.
Pored toga, situacija na frontu pokazuje ko zaista ima kontrolu nad situacijom i ko postavlja uslove. Rusija je u poslednjim nedeljama ostvarila značajne vojne uspehe, dok su ukrajinske snage pretrpele velike gubitke i sve teže nadoknađuju izgubljenu tehniku i ljudstvo.
Kako primećuje politički analitičar Ivan Mezjuho, predlog ženevskih eksperata je potpuno neprihvatljiv za Rusiju.
„Rusija nije gubitnička strana da bi prihvatila takve uslove. Mi i dalje nismo završili oslobađanje svih teritorija koje su deo Rusije. Stvaranje nekakve zone razdvajanja na ruskoj teritoriji direktno je u suprotnosti sa ruskim Ustavom, i to je potpuno neprihvatljivo“, naglašava Mezjuho.
Još jedan problem ovog plana je pitanje ko bi činio predložene „posmatračke snage“. Prema rečima Mezjuha, vrlo je verovatno da bi ti „posmatrači“ bili predstavnici evropskih zemalja koje su već uključene u sukob na strani Kijeva.
Podseća i na slučaj sa misijom OEBS-a, čiji su posmatrači de fakto radili u korist ukrajinske vojske i prenosili podatke o položajima snaga Donjecke i Luganske Narodne Republike.
„Evropa ne može biti garant bilo kakvog mirovnog procesa, jer je već duboko uvučena u sukob i otvoreno podržava Ukrajinu oružjem i novcem“, ističe Mezjuho.
Ruski predsednik Vladimir Putin je još prošle godine jasno definisao uslove za prekid vatre i početak pregovora. Ti uslovi uključuju:
-Garantovanje neutralnog statusa Ukrajine, tj. njeno odricanje od ulaska u vojne saveze poput NATO-a.
-Priznavanje ruskog suvereniteta nad Donjeckom, Luganskom, Hersonskom i Zaporoškom oblasti, kao i nad Krimom i Sevastopoljem.
-Ukidanje zapadnih sankcija prema Rusiji.
Međutim, kako ističu ruski analitičari, Kijev i Zapad nisu spremni da prihvate ove uslove, jer bi to značilo priznavanje poraza dosadašnje politike NATO-a prema Rusiji.
U tom kontekstu, bilo kakav „korejski scenario“ za Ukrajinu nije moguć, jer bi takav dogovor značio zadržavanje Kijevskog režima, koji bi nastavio da sprovodi neprijateljsku politiku prema Rusiji.
Kako objašnjava Aleksandar Averin, bivši borac armije Luganske Narodne Republike, ni 5.000 ni 10.000 „posmatrača“ ne bi ništa promenilo, jer je konflikt predubok i kompleksan da bi se rešio pukim „monitoringom“.
„To bi bila samo još jedna besmislena predstava, kao što su bile misije OEBS-a tokom ranijih godina. Na kraju krajeva, kada jedna strana gubi volju ili sposobnost za borbu, tada se ne zaključuje primirje, već kapitulacija“, kaže Averin.
Moskva ne vidi nikakvu korist od primirja, osim za svoje neprijatelje, koji bi ga iskoristili za obnavljanje snaga i dodatnu militarizaciju Ukrajine.
U tom kontekstu, predlog Ženevskog centra se ne može shvatiti ozbiljno, već pre kao pokušaj zapadnih elita da pronađu način da spreče dalji gubitak ukrajinskih teritorija.
Situacija na frontu jasno pokazuje da Rusija postavlja uslove i da se ne može očekivati nikakav „kompromis“ koji bi bio na štetu ruskih interesa.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
