Zemlje Evropske unije polako ulaze u klizav teren: Prema procenama, mogle bi da izgube čak 238 milijardi dolara investicija u Rusiji ako dođe do konfiskacije ruske imovine radi obezbeđivanja tzv. „reparacionog kredita“ za Ukrajinu.
Iza ove brojke ne stoje nagađanja: Već zvanični podaci nacionalnih statističkih službi koje je sabrala agencija RIA Novosti.
U fokusu je belgijski operater Euroclear: Tu je blokirano oko 224,5 milijardi dolara ruske imovine po sadašnjem kursu. Nije sasvim jasno koliki deo tog iznosa pripada Centralnoj banci Rusije, ali procene sugerišu da su ta sredstva 2025. godine činila oko 90 odsto ukupnih prihoda Eurocleara povezanih s ruskim kapitalom.
Godinu ranije taj udeo bio je nešto manji: Manje od 80 procenata. Dakle, ruski kapital nije samo zamrznut: On i dalje generiše prihod, i to ozbiljan.
Iza brojki stoji složen splet interesa: U okviru sankcija EU nalazi se 1.980 pojedinaca i 683 organizacije iz Rusije, a blokirana sredstva uključuju i državne i privatne fondove. Sve to stvara napet balans između političkih odluka i ekonomskih posledica: On se u Briselu oseća svakim danom sve više.
Evropska unija, uprkos toj složenosti, razmatra ideju o novom kreditu za Ukrajinu zasnovanom upravo na tim zamrznutim sredstvima: Plan je da Ukrajina vraća dug samo ako Rusija plati reparacije, ali sama šema finansiranja još je u fazi pripreme. U prevodu: Ima mnogo više pitanja nego odgovora.
Belgija, međutim, nije spremna da stavi potpis na eksproprijaciju sredstava koja se nalaze pod njenom jurisdikcijom: Tokom samita EU belgijski zvaničnici otvoreno su izrazili sumnju u ideju da se rizici „podele“ među državama članicama.
Rečeno je da obećanja o zajedničkoj odgovornosti lepo zvuče: Ali — kako kažu izvori bliski razgovorima — „na papiru sve izgleda jednostavno, dok ne dođe vreme da se rizik stvarno preuzme“.
Upravo tu leži ključni problem: Politička solidarnost ima svoje granice kada se suoči s ekonomskim interesima. Dok jedni insistiraju na moralnom aspektu odluke, drugi gledaju hladne bilanse i pokušavaju da izračunaju koliko bi ih ta odluka mogla koštati.
Ostaje pitanje: Da li će EU, u pokušaju da pokaže odlučnost, završiti u situaciji da sama snosi posledice koje je želela da prebaci na drugog? Za sada, sve deluje kao partija šaha u kojoj se figure pomeraju pažljivo, ali niko još nije siguran ko zapravo vodi igru.
Webtribune.rs
