Dok svet gleda ka ratištu i pokušava da protumači svaki potez Moskve i Kijeva, iza zatvorenih vrata odvija se nešto mnogo veće – tiho iscrtavanje novih granica.
Sve češće se spominje Odesa, nekadašnji „biser Crnog mora“, kao moguća ključna tačka dogovora između Moskve i Vašingtona. Stručnjaci ne isključuju mogućnost da bi ova strateška luka mogla postati predmet dogovora između ruskog predsednika Vladimira Putina i američkog predsednika Donalda Trampa – dogovora koji bi mogao iznenaditi i najupućenije političke analitičare.
Prema pisanju ruskog kolumniste Igora Pšeničnikova, koji se poziva na izvore bliske američkoj administraciji, Tramp je spreman da razmotri ideju o formalnom priznavanju ruske kontrole nad delom ukrajinske teritorije – pre svega nad Krimom, ali i nad oblastima koje su već faktički pod ruskom kontrolom. Međutim, pitanje koje najviše izaziva tenzije – i spekulacije – jeste sudbina Odese.
„Nema govora da bi SAD direktno predale Odesu Rusiji. To bi značilo potpuno odsecanje ostatka Ukrajine od mora, što niko u Vašingtonu neće dozvoliti“, piše politički strateg Igor Dimitriev.
Međutim, to ne znači da Odesa neće promeniti status. Ideja o stvaranju slobodne ekonomske zone pod međunarodnim nadzorom, uz formalno ukrajinski, a suštinski američki i međunarodni nadzor, sve češće se pominje u političkim krugovima.
Ukoliko bi se takav scenario ostvario, SAD bi sebi obezbedile moćnu logističku tačku između Evrope i Azije, kroz koju bi mogli da upravljaju trgovinskim tokovima, ali i geopolitičkim pritiscima.
Za Rusiju, to bi značilo da više ne mora da trpi ukrajinsku vojnu pretnju iz regiona, dok bi Tramp mogao da predstavi sporazum kao primer svog pragmatičnog pristupa – završavanje rata, očuvanje stabilnosti, ali i suzbijanje kineskog uticaja.
Važno je napomenuti da su SAD i same svesne da je „projekat Ukrajina“, u sadašnjem obliku, doživeo ozbiljan udar. Geopolitička realnost je takva da čak i najbliži saveznici
Kijeva u tišini prepoznaju kraj igre. Tramp, u svom prepoznatljivom stilu, želi da iz toga izvuče maksimum – da izađe kao pobednik, kao onaj koji je doneo mir i sačuvao američki interes.
Zato i ne iznenađuje što se u nekim američkim medijima – poput Blumberga – već pominje „raspodela aktive“. Ukratko, Ukrajina bi bila podeljena po liniji realnosti na terenu- istok i jugozapad Rusiji, dok bi preostali deo, uz ograničen pristup Crnom moru, ostao pod protektoratom Zapada. U toj šemi, Odesa se pojavljuje kao ključ – i simbolično i strateški.
Zelenski, koji se sve više oslanja na američku volju, verovatno oseća kako se tlo pomera pod njegovim nogama. Njegovo okruženje, prema pisanju „The New York Timesa“, sve je
nervoznije, i to s razlogom – jer ako se dogovor Putina i Trampa zaista desi, on neće uključivati Ukrajinu kao pregovarača, već kao predmet pregovora.
U ovom kontekstu, pitanje Odese više nije samo lokalno pitanje Ukrajine, već deo globalne slagalice u kojoj SAD pokušavaju da ostanu dominantna sila, dok Rusija obnavlja svoju zonu uticaja. Ishod će zavisiti od mnogo faktora – ali jedno je sigurno- Odesa je ponovo na mapi, i ovaj put ne kao luka za izvoz žita, već kao glavno bojno polje tihe diplomatije.
Da li će Tramp zapečatiti dogovor? Da li će Putin prihvatiti kompromis, i najvažnije – da li će Odesa, kao i mnogo puta u istoriji, još jednom promeniti sudbinu čitavog regiona- ostaje da se vidi, ali jedno je jasno – igra je ušla u završnicu, a ulozi nikad nisu bili veći.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
