Evropski parlament zahteva od Srbije da prizna genocid u Srebrenici da bi se ceo svet podsetio koliko su Srbi jedan loš, genocidan narod. A sve u kontekstu završnog procesa za Kosovo i Metohiju.
Da ne znamo predistoriju, moglo bi se reći da je amandman Evropskog parlamenta stigao pravo niodkuda. Kad smo naivno očekivali da će nakon poruka iz vrha EU ta institucija ozbiljnije pritisnuti Prištinu zbog uvođenja taksi na srpsku robu i kršenja sporazuma CEFTA koji je čedo Brisela, poslanici su na predlog slovenačkog kolege izglasali neočekivanu odluku.
„Priznavanje genocida u Srebrenici je osnovni korak na putu Srbije ka pristupanju EU“, navedeno je u amandmanu Igora Šoltesa iz parlamentarne grupe Zelenih, koji je usvojen u okviru rasprave o Izveštaju o napretku Srbije na putu ka EU.
Komentarišući ovaj potez, politikolog Jelena Vukoičić konstatuje da je reč o verbalnom političkom nasilju koje intenzivno traje dugi niz godina.
„To je krajnje licemerno i to je licemerje na koje smo navikli. Jedina dobra stvar vezano za EU i Evropski parlament jesu izbori koji će se dogoditi u maju i koji će, sasvim sigurno, iz temelja da poremete odnos političkih snaga u evropskim institucijama jer će verovatno liberalne demokrate u velikoj meri izgubiti moć koju sada imaju, uglavnom u korist suverenističkih desničarskih stranaka, ali i nekih drugih levo orijentisanih stranaka“, kaže sagovornica Sputnjika.
Na pitanje zašto je Zapadu sada bio potreban amandman o Srebrenici kada Srbija na putu ka EU već ima dovoljnu omču oko vrata koja se zove priznavanje samoproglašenog Kosova, Vukoičićeva kaže da je to u stvari deo istog pritiska.
Srbija se, kaže ona, maksimalno pritiska upravo kako bi popustila i priznala Kosovo i omogućila mu stolicu u UN. U te pritiske, kako napominje, spada i ono što se dešava u Crnoj Gori, u Raškoj, odnosno Sandžaku, kao i pritisci na Srbe u BiH, odnosno na Republiku Srpsku. Sve bi to trebalo da pomogne da se Srbija dovede pred svršen čin, smatra ona.
„Gledano racionalno politički, svi ti pritisci, uključujući i ovaj poslednji, imaju svrhu slabljenja međunarodne pozicije Srbije koja, kao što smo mogli da vidimo i sada kada Kosovo nije primljeno u Interpol, jača i menja se. Znači, njima smeta što Srbija nije tako slaba kao ranije, što oni ne mogu da izguraju taj projekat kosovske nezavisnosti i svuda gde mogu pokušavaju da Srbiju ponize, da je uslove, ucene, da je oslabe“, ukazuje sagovornica Sputnjika.
Ona smatra da amandman o Srebrenici slovenački zastupnik nije predložio samoinicijativno, već da je bio samo nečiji glasnogovornik.
„Ono što se na kraju prihvati, nije slučajno izneseno. To su neke unapred dogovorene stvari, a mislim da se ovde Srebrenica upotrebljava da bi se taj negativni imidž Srbije stalno održavao u životu“, objašnjava ona.
Srebrenica, koja Zapadu i nekima u okruženju služi da bi Srbija, kao i Republika Srpska, bila brendirana kao genocidna država, svakih nekoliko godina se, kako napominje, „izvuče“ iz arhive. Podseća da smo imali i sličan predlog britanske rezolucije u Savetu bezbednosti UN.
„A sve to u kontekstu borbe za suverenitet Srbije na Kosovu i Metohiji, da bi se svet podsetio na to koliko su Srbi jedan loš, genocidan narod, a Srebrenica se tu izvlači kao krunski dokaz, opet zahvaljujući političkim presudama Haškog tribunala“, smatra Vukoičićeva.
Treba, kaže ona, održavati negativan imidž Srbije koji već počinje da bledi zahvaljujući preraspodeli snaga u međunarodnim odnosima, zaključila je sagovornica Sputnjika.
Advokat Goran Petronijević, koji je branio više srpskih haških optuženika, za Sputnjik kaže da nas istorijski ništa neće oprati ako sami budemo priznali da smo izvršili navodni genocid, odnosno podvalu da se od ratnog zločina pravi genocid.
„Čitav naučni i stručni svet poslednjih pet-šest godina je shvatio da je priča o genocidu u Srebrenici isfabrikovana, odnosno definicija genocida izvrnuta kao jedna od velikih podvala srpskom narodu. To je suština“, ukazuje Petronijević.
On podseća da haška definicija genocida bez genocidne namere ne odgovara definiciji genocida u skladu sa međunarodnim pravom. Pošto je međunarodna stručna javnost počela da postavlja pitanje takve haške definicije, prema kojoj praktično svaki ratni zločin može da bude genocid, njima je jedino ostalo da ovakvim pritiscima primoraju Srbiju, Srbe i Republiku Srpsku da se samooptužuju, kaže ovaj advokat.
„Ovo što su nam sad uradili, to je jako dobro jer nam je konačno neko rekao – dok ne priznaš Kosovo nećeš ući na Titanik koji tone, i dok ne priznaš da si izvršio genocid koji nisi izvršio, nećeš se ukrcati na Titanik koji tone“, ističe sagovornik Sputnjika. Na nama je, kaže Petronijević, da sagledamo šta nam je interes.
„Ovo treba da bude konačno otvaranje očiju svima nama o nekakvoj Evropskoj uniji koje više nema nego ima. Titanik je već pola potonuo, a mi hoćemo da se penjemo na njega“, ukazuje sagovornik Sputnjika.
Da cinizam sa amandmanom o Srebrenici Evropskog parlamenta bude veći, stigao je samo dan pre nego što će Apelaciono veće Suda BiH izreći oslobađajuću presudu Naseru Oriću i Sabahudinu Muhiću, optuženima za zločine nad Srbima na području Srebrenice i Bratunca.
Orića, komandanta združenih oružanih snaga Armije BiH za područje Srebrenice, prethodno je 2008. godine Apelaciono veće Haškog suda oslobodilo optužbe. Zaključilo je da „nema sumnje da su počinjeni teški zločini nad Srbima u Srebrenici u periodu od septembra 1992. do marta 1993“, ali da „dokaz da su zločini počinjeni nije dovoljan za izricanje kazne pojedincu“.
Mira Kankaraš Trklja (Sputnik)
