Neformalne konsultacije u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija o političkoj situaciji u Bosni i Hercegovini (BiH), održane na zahtev Rusije, završene su bez zvaničnog i pisanog saopštenja.
Tokom ovih zatvorenih sastanaka, diskutovano je o aktuelnoj situaciji u BiH, suđenju predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku, zakonima donetim u Narodnoj skupštini Republike Srpske i funkcionisanju Kancelarije visokog predstavnika (OHR).
Rusija je izrazila kritike na račun visokog predstavnika Kristijana Šmita, tvrdeći da on nema legitimitet za obavljanje te funkcije.
Ovakav stav podržale su i neke druge države članice Saveta bezbednosti. Zvaničnici iz Republike Srpske, uključujući predsedavajuću Predsedništva BiH Željku Cvijanović, izrazili su zahvalnost Rusiji i drugim članicama Saveta bezbednosti koje su pokazale interesovanje za raspravu o, kako su naveli, „sramnom političkom progonu“ Milorada Dodika.
Milorad Dodik je nedavno osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane bavljenja politikom od strane Suda BiH zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika Kristijana Šmita.
Dodik je odbacio presudu, nazivajući je politički motivisanom, i najavio da će nastaviti da se bori protiv, kako je naveo, nelegitimnih odluka.
Ova presuda dodatno je pojačala političke tenzije u BiH, posebno u svetlu Dodikovih ranijih separatističkih izjava i poteza ka ograničavanju uticaja državnih institucija u Republici Srpskoj.
Situacija u BiH je kompleksna i opterećena istorijskim, političkim i etničkim tenzijama. Presuda Miloradu Dodiku može se posmatrati kao pokušaj državnih institucija da očuvaju ustavni poredak i spreče secesionističke tendencije.
Međutim, ovakvi potezi mogu imati kontraefekat, dodatno polarizujući političku scenu i jačajući osećaj marginalizacije među Srbima u BiH.
Pitanje legitimiteta visokog predstavnika Kristijana Šmita takođe je ključno. Njegovo imenovanje nije potvrđeno od strane Saveta bezbednosti UN-a, što je dovelo do osporavanja njegovog autoriteta, posebno od strane Republike Srpske i njenih saveznika.
Ovo otvara širu diskusiju o ulozi međunarodne zajednice u BiH i potrebi za reformom postojećih mehanizama nadzora i upravljanja.
U ovom trenutku, dijalog između svih relevantnih aktera, uz poštovanje Dejtonskog mirovnog sporazuma i suvereniteta BiH, ključan je za očuvanje mira i stabilnosti u regionu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
