Dugo očekivani drugi samit između Donalda Trampa i Kim Džonguna prekinut je ove sedmice, a oba lidera napustila su Vijetnam ranije, pre očekivane ceremonije potpisivanja. Ponekad samo treba da odeš, rekao je Tramp.
Pregovori su na kraju propali kada se stiglo do pitanja ukidanja američkih sankcija Severnoj Koreji. Kim je želeo delimično oslobađanje sankcija u zamenu za svoj „realni predlog“ – da se zaustave nuklearni i raketni testovi i demontiranje nuklearnog objekta u Jongbjonu, ali Tramp nije bio spreman na kompromis.
[adsenseyu1]
Muraj Hanter, vanredni profesor na Univerzitetu Malezija Perlis, izjavio je za RT da je rezultat bio “katastrofalan neuspeh” s obzirom na “visoka očekivanja” koja je Bela kuća stavila na dnevni red. Dakle, šta zaista treba da bi se postigao dogovor sa Sjedinjenim Državama?
Najočigledniji kriterijumi za uspešne pregovore sa Sjedinjenim Američkim Državama je da ime zemlje mora da bude „Izrael“ ili „Saudijska Arabija“ – ali osim toga, probleme izazivaju napori Vašingtona u pogledu diplomatije i donošenju sporazuma.
Iran: Dogovoreno! Nema dogovora
Jedna od glavnih prepreka vašingtonskih veština sklapanja sporazuma može biti njegova tendencija da se odrekne dogovora koje zapravo sami naprave, čime se poverenje u njihova obećanja čini bespredmetnim.
Tramp, koji se dugo ponosio svojom sposobnošću da zaključi poslove, u maju prošle godine odlučio je da okonča pregovore o nuklearnoj energiji u Iranu za 2015. godinu u kojima je učestvovalo sedam zemalja, uprkos nedostatku bilo kakvih dokaza da je Teheran prekršio uslove. I UN i Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) su rekli da je Iran poštovao sporazum i da su evropske zemlje molile Trampa da zadrži SAD u pregovorima, ali bez uspeha.
Dogovor kome su trebale godine izgradnje poverenja kako bi se zaključio bio je odbačen u trenutku.
Od tada, Tramp je izgledao odlučan da preuzme sve više antagonističkog tona prema Iranu, udarajući zemlju sa još više sankcija i ciljanjem na promenu režima.
Rusija dobra samo u kampanji
Obnova pozitivnih odnosa sa Rusijom bila je deo Trampove spoljnopolitičke platforme tokom njegove predsedničke kampanje, ali od kada je preuzeo dužnost, planovi da se zakrpe stvari sa Moskvom su izgleda odlepršali kroz prozor.
Tramp je napustio ugovor o kontroli naoružanja INF-a iz sovjetske ere, uveo više sankcija, i primoravao evropske zemlje da okončaju poslove sa Moskvom.
Odnosi oko Rusije mogli bi se delimično objasniti činjenicom da demokrate optužuju Trampa za „tajnu saradnju“ sa Moskvom kako bi pobedio na izborima, ali bio on rusofil ili ne, prijateljski odnosi sa Rusijom nisu, istorijski, bili cilj američkog vojno industrijskog kompleksa.
Kina: Nepovoljna situacija
Tramp je možda pozvao kineskog predsednika Ksi Đinpinga da kaže „zdravo“ prošle nedelje i da zatraži pomoć u vezi sa Severnom Korejom, ali stvari baš i nisu bile ružičaste sa Pekingom. Vašington je prošle godine uveo carine od 250 milijardi dolara na kineski uvoz, što je dovelo do osvete Kine od 110 milijardi dolara na američku robu. Tramp je zapretio da će proširiti te tarife ukoliko se ne postigne odgovarajući trgovinski sporazum.
Tramp i Ksi pristali su na 90-dnevno primirje kada su se prošle godine sastali u Argentini, ali kako se vreme zajamčenog dogovora smanjuje, izgleda da će primirju možda trebati produženje.
EU: Radite ono što kažemo, ili …
Trampova nesposobnost da se snađe sa zemljama širom sveta takođe je uticala na njegov odnos sa nekim od istorijski najčvršćih saveznika Vašingtona u Evropi. Prošle godine, Tramp je zapretio posledicama evropskim zemljama i kompanijama za koje se utvrdi da izbegavaju američke sankcije i još uvek posluju s Iranom. To je navelo EU da osmisli specijalni sistem plaćanja kako bi zaobišla mere, potez koji je u velikoj meri izazvao nezadovoljstvo Bele kuće.
[adsenseyu4]
Ranije ovog meseca, američki potpredsednik Majk Pens se javno sukobio s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel oko Irana i Rusije, zahtevajući od Evrope da sledi vođstvo Vašingtona i povuče se iz nuklearnog sporazuma iz 2015. godine. On je takođe napao EU zbog izgradnje gasovoda Severni tok 2 koji će snabdevati ruski gas Nemačkoj, preferirajući da Evropa prekine energetske odnose sa Moskvom.
Tramp podržava zemlje koje će slušati
Što se tiče razloga zbog kog su SAD u sukobu sa tolikim zemljama, Pol Liem, predsednik Korejskog instituta za politiku, rekao je za RT da je to delimično povezano sa Trampovim „kontradiktornim i makijavelističkim“ pristupom, ali i delom zbog „kulture američke politike, koja je generalno imperijalistička “.
U kontekstu nagomilanih dogovora i prekršenih obećanja, nije čudno što Severna Koreja ne pokušava da se odrekne svojih nuklearnih bombi na osnovu punih uveravanja koja odzvanjaju u Beloj kući.
„Na šahovskoj tabli globalnih poslova, Tramp podržava zemlje koje će vršiti njegove zahteve i gura nazad zemlje koje teže nezavisnim politikama“, rekao je Liem.
Webtribune.rs
