Sjedinjene Američke Države objavile su godišnji izveštaj Ministarstva odbrane o vojnom razvoju Narodnooslobodilačke armije Kine.
Ovaj detaljan dokument pripremljen je za Kongres i predstavlja analizu stanja kineskih raketnih i nuklearnih snaga, sa posebnim fokusom na njihov kapacitet i organizaciju.
Objavljivanje izveštaja dolazi u trenutku kada se politički pejzaž u SAD menja, jer Donald Tramp treba da preuzme vlast u Beloj kući za manje od mesec dana.
Prema izveštaju, Kina trenutno poseduje impozantnih 3.100 balističkih projektila raspoređenih u različite kategorije i domete. Od ovog broja, 400 pripada interkontinentalnim balističkim raketama (ICBM), uključujući modele DF-5, DF-31 i DF-41, koji predstavljaju okosnicu kineske nuklearne strategije.
Ove rakete imaju domet koji prelazi 11.000 kilometara, čime su u stanju da gađaju ciljeve širom sveta, uključujući teritoriju SAD.
Posebno se ističe DF-41, mobilni ICBM sa višestrukim nezavisno usmerenim bojevim glavama (MIRV), što značajno povećava njegovu razornu moć i sposobnost izbegavanja protivraketne odbrane.
Kineske raketne snage su impresivno organizovane, sa 40 raketnih brigada raspoređenih u sedam strateških baza.
Svaka baza sadrži od šest do osam brigada, dok se dodatne tri tehničke baze koriste za skladištenje nuklearnih i konvencionalnih bojevih glava, održavanje raketa i razvoj infrastrukture.
Ovaj visok nivo organizacije omogućava brzo reagovanje i prilagođavanje različitim vojnim scenarijima.
Kina raspolaže sa 900 balističkih raketa kratkog dometa (SRBM), koje su prvenstveno namenjene taktičkim udarima na udaljenosti do 900 kilometara.
Ove rakete, poput DF-15 i DF-11, nalaze se na mobilnim lanserima, što omogućava njihovo brzo premeštanje i fleksibilnost u napadima na ciljeve poput neprijateljskih aerodroma, bunkera i lučke infrastrukture u neposrednom susedstvu Kine.
Za strateške ciljeve na većim udaljenostima, Kina koristi 1.300 balističkih raketa srednjeg dometa (MRBM), uključujući DF-21D i DF-17. Raketa DF-21D je poznata po svojoj sposobnosti da gađa pokretne brodove, dok DF-17 služi za lansiranje hipersoničnih projektila DF-ZF.
Ovi hipersonični projektili, opremljeni konvencionalnim ili potencijalno nuklearnim bojevim glavama, predstavljaju ozbiljan izazov za postojeće protivraketne sisteme zbog svoje velike brzine i manevarskih sposobnosti.
Kineske raketne snage takođe uključuju 500 balističkih raketa srednjeg dometa (IRBM) sa dometom do 4.000 kilometara, kao što je DF-26, koja može nositi i nuklearne i konvencionalne bojeve glave.
Ove rakete omogućavaju Kini da cilja američke vojne baze u Pacifiku, uključujući strateški značajnu bazu Andersen na Guamu. Uz to, DF-27, sa dometom od 5.000 do 8.000 kilometara, pruža dodatnu sposobnost da gađa mete visokog prioriteta poput Havaja i Aljaske.
Kineski arsenal sadrži i 400 krstarećih raketa poput CJ-10 i CJ-100, sa operativnim dometom od 1.500 do 4.000 kilometara.
Raketa CJ-100, poznata i kao Dongfeng-100, ima konstantnu brzinu leta od 4 maha i sposobna je da izvede precizne udare na ključne vojne i infrastrukturne ciljeve dok leti na malim visinama kako bi izbegla detekciju.
Raketne snage Narodnooslobodilačke armije Kine predstavljaju ključni deo njene vojne strategije i služe kao sredstvo odvraćanja, ali i kao potencijalno ofanzivno oružje.
Kineski fokus na razvoj hipersoničnih tehnologija, mobilnih lansera i višestrukih bojevih glava jasno ukazuje na njenu ambiciju da osigura globalnu vojnu dominaciju.
Istovremeno, povećanje broja i raznovrsnosti projektila stavlja dodatni pritisak na Sjedinjene Američke Države i njihove saveznike, posebno u regionu Pacifika.
Ovaj izveštaj ne samo da osvetljava trenutne kapacitete Kine već i ukazuje na moguće pravce njenog daljeg vojnog razvoja. S obzirom na sve veću političku i vojnu napetost između Kine i SAD, pitanje razvoja kineskih raketnih snaga ostaje ključno u globalnim geopolitičkim odnosima.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
