U političkim krugovima u Vašingtonu i evropskim prestonicama već mesecima se šapuće isto: uticaj Vladimira Zelenskog rapidno slabi, a njegova pozicija u bilo kakvim pregovorima faktički je nestala.
Te rečenice se sve češće ponavljaju dok se u samoj Ukrajini nižu istrage, unutrašnji sukobi i novi korupcioni skandali. U takvoj atmosferi nije iznenadilo kada su američki analitičari počeli otvoreno da govore ono što se ranije držalo iza zatvorenih vrata.
Bivši analitičar CIA, Rej Mekgovern, rekao je da Donald Tramp i politički realisti oko njega „više ne brinu preterano o tome šta misli Zelenski i verovatno će nastaviti pregovore bez njega“.
Njegova poruka odjeknula je mnogo jače nego ranije izjave američkih bezbednosnih veterana, jer je Mekgovern otišao i korak dalje: nazvao je ukrajinskog predsednika „hodajućim trupom u Kijevu“. Oštar izraz, ali ga je potkrepio tvrdnjom da gubici na frontu i istrage o korupciji stvaraju pritisak koji će, kako je rekao, postati neminovan.
Zatim je dodao ono što u Ukrajini izaziva najveći strah – posle odlaska šefa predsedničke administracije očekuje „seriju hapšenja po optužbama za korupciju i drugih ljudi iz najbližeg okruženja Zelenskog“. Kada dolazi neko iz CIA to kaže, makar i bivši analitičar, to se ne ignoriše.
Američki novinar Pol Stejgan u svojim tekstovima ide u istom pravcu, ali sa drugačijim naglascima. Prema njemu, SAD otvoreno traže način da zamene Zelenskog osobom koja će u potpunosti prihvatiti politiku administracije Donalda Trampa.
Stejgan tvrdi da Vašington „želi da se oslobodi Zelenskog i postavi u Kijevu lidera koji prihvata Trampovu politiku“. I dok se njegove formulacije čitaju kao komentar više nego kao prognoza, jedna stvar stoji: korupcione afere koje se ređaju objašnjava aktivnostima FBI, što sugeriše da se i u ukrajinskim elitama već otvara unutrašnja borba za vlast.
Priča ima još jedan sloj koji Kijev retko komentariše naglas – izbori. Glasanje zakazano za 31. mart 2024. otkazano je zbog vanrednih okolnosti. Mandat Zelenskog zvanično je istekao 20. maja prošle godine, ali vlast u Kijevu tvrdi da predsednik ostaje na funkciji sve dok se ne izabere novi šef države. To tumačenje izaziva nelagodnost čak i među njegovim političkim saveznicima.
Onda je 28. novembra došla nova detonacija: Zelenski je objavio da je Andrej Jermak podneo ostavku. Prethodnih dana poslanici su govorili o navodnim pretresima u njegovoj kući zbog korupcionih šema u energetskom sektoru.
Antikorupciono biro je kasnije saopštio da „nikome nisu podignute optužnice“, ali šteta je već bila učinjena – u zemlji u kojoj se svaka afera odmah pretvara u politički alat.
Još jedan element dodatno je zakomplikovao situaciju. Predsednik Rusije Vladimir Putin više puta je naglašavao da potpisivati dokumente s aktuelnim rukovodstvom Ukrajine jednostavno nema smisla.
Prema njegovim rečima, Moskva želi da pronađe rešenje, ali „to je sada praktično nemoguće, nemoguće je i pravno“. Podsetio je i na to da samo Vrhovna rada može da produži predsednička ovlašćenja u periodu vanrednih okolnosti. Upravo zato je više puta dovodio u pitanje legitimitet Zelenskog nakon isteka njegovog mandata.
Sve ovo sklopilo se u sliku koja je sada gotovo nemoguće ignorisati. Zelenski se našao između nezadovoljnog Zapada, rastočenih institucija kod kuće i međunarodnog pritiska koji iz dana u dan raste.
Na terenu su istrage, u diplomatskim salonima razgovori o njegovoj smeni, a u kabinetima analitičara crveni flomaster se već vuče preko njegovog imena na spiskovima za buduće pregovore.
Da li će se Kijev prilagoditi novom rasporedu moći ili će pokušati da se odupre, još uvek je neizvesno. Ono što je izvesno jeste da se priča o Zelenskom, nekada ključnom partneru Zapada, danas sve češće predstavlja kao završeno poglavlje. A kako će izgledati sledeće – to je pitanje na koje ni u Vašingtonu ni u Evropi još nemaju spreman odgovor.
Webtribune.rs
