Amerika je, bez suđenja i presude, ubila iranskog generala Kasima Sulejmanija, a istom sudbinom njen izaslanik za Iran Brajan Huk preti i Sulejmanijevom nasledniku Ismailu Ganiju.
Barak Obama je dronovima ubio 3.797 ljudi, uključujući barem 324 civila. A ipak, tvrdi nekadašnji glavni komandant NATO-a Džejms Stavridis, „car Putin je opasniji nego ikad“.
„Pokazalo se da sam stvarno dobar u ubijanju ljudi. Nisam ni slutio da u tome mogu da budem izvanredan“, pohvalio se svojevremeno svojim saradnicima Obama, inače dobitnik Nobelove nagrade za mir, podseća američki Savet za spoljne odnose, dok je Obamin naslednik u Beloj kući, aktuelni predsednik SAD Donald Tramp, ubistvo Sulejmanija objasnio kao „izvršenje američke pravde“.
[adsenseyu1]
Štaviše, otkrio je američki državni sekretar Majk Pompeo, a prenosi „Gardijan“, ubistvo iranskog generala „deo je šire strategije odvraćanja američkih neprijatelja, koja se odnosi i na Kinu i Rusiju“.
Strahovi američke elite
Zašto onda admiral Stavridis optužuje predsednika Rusije Vladimira Putina da je opasan, čak opasniji nego ikad ranije i zašto magazin „Forin afers“ upozorava da „Amerika treba da se plaši Kine“ Si Đinpinga?
Razlog ne leži u tome što Putin i Si imaju, ili mogu da imaju, više krvi na rukama od svojih američkih kolega, tako nešto je uostalom i nezamislivo, već u tome što, napominje Stavridis, „ruski lider ima prednost strateškog planiranja u odnosu na Zapad“, dok je, obrazlaže „Forin afers“, „najvažnija geopolitička priča našeg doba spora smrt hegemonije SAD u korist nadolazeće Kine“. A čak ni eventualno usporavanje kineske ekonomije, kao osnove njene moći, neće zaustaviti ovaj trend, nego će, predviđa „Forin afers“, ova sila u usponu „postati represivnija kod kuće i agresivnija u inostranstvu“.
Strahovi američke elite, ne za mir u svetu, nego za sopstveni položaj, nisu sasvim lišeni osnova. Jer, analizira „Boston glob“ ovih dana, „u Hladnom ratu 2 Amerika zaostaje“ zbog zbližavanja Rusije i Kine, a i „tradicionalni američki saveznici su mnogo manje spremni da se svrstaju uz Vašington a protiv Pekinga“. Te zato „najvažniji cilj američke strategije u 2020-im mora da bude (…) razdvajanje Putina i Sija i uvlačenje Rusije u konfiguraciju Zapada“.
[adsenseyu4]
Imperija opasna po samu sebe
Da li je ta strategija unapred osuđena na neuspeh? Zašto se u američkoj javnosti toliko insistira na strahu i opasnosti koju tobože prestavljaju Rusija i Kina? I ko je zapravo opasan, Vladimir Putin i Si Đinping, ili ona „američka pravda“ koja se sastoji u sejanju smrti širom sveta?
Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali diplomata Zoran Milivojević i prof. dr Ilija Kajtez sa Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost.
„Srbi odavno znaju ko predstavlja pravi izvor opasnosti u svetu. To je ona sila koja je svoju moć i bes demonstrirala na teritoriji srpskih zemalja u poslednjih 30 godina“, napominje prof. Kajtez i ukazuje na „istorijsku zakonitost da imperija, kad dostigne zenit, počinje da biva opasna po samu sebe, jer izgubi dodir s realnošću i stekne uverenje da poseduje apsolutnu moć. A Amerika je sad definitivno na silaznoj putanji i ostaje samo pitanje koliko će njeno bezakonje još trajati i kakve će posledice to ostaviti.“
Ističući da sprovođenjem svoje pravde SAD krše sve prihvaćene norme međunarodnog prava, i Zoran Milivojević naglašava da „imperija, kada propada, gubi mogućnost samokontrole i onda pribegava radikalnim metodama… A Putin i Si se proglašavaju za opasnost zato što zbilja i predstavljaju opasnost — za onaj poredak koji je uspostavljen posle pada Berlinskog zida i suprematiju ideologije koja je tada zavladala, težeći da svoju volju nametne čitavom svetu. Međutim, rezultat tih težnji je poražavajući, o čemu svedoče i oštre podele unutar same Amerike, ali i niz njenih spoljnopolitičkih poraza, od Venecuele, preko Severne Koreje, do Bliskog istoka čija se sudbina rešava bez presudne uloge SAD“.
[adsenseyu1]
Opasni iranski presedan
Ipak, samu Ameriku to u ovom trenutku ne čini manje opasnom na prostoru Bliskog istoka, o čemu svedoči i zabrinjavajući presedan koji je uzdrmao čitav svet, nedavno ubistvo iranskog generala Kasima Sulejmanija, visokog zvaničnika države s kojom SAD formalno nisu u ratu.
„Time je Amerika demonstrirala apsolutnu samovolju i dovela svet na ivicu trećeg svetskog rata. No, sa stanovišta američkih interesa u tom regionu, taj potez joj je naneo više štete nego koristi, jer je svaki njen vojnik na Bliskom istoku sad postao potencijalna meta, praktično je izgubila i Irak, a Iran je shvatio da mora da postane nuklearna sila ako želi da bude bezbedan, što je upravo scenario koji je Amerika želela da izbegne“, kaže Ilija Kajtez.
Dugoročna strategija Vladimira Putina
Krvave ruke i protivzakonito, a uz to i riskantno ponašanje američkih predsednika — Donald Tramp je samo poslednji u nizu — zapadni establišment, međutim, ne sprečavaju u pokušajima da za glavnu opasnost u svetu, po obrascima koji su odavno postali uobičajeni, proglasi predsednika Rusije Vladimira Putina.
Komentarišući za „Blumberg“ promene u Vladi Ruske Federacije i Ustava te zemlje, bivši glavnokomandujući NATO-a, američki general Džejms Stavridis ponudio je dragoceni uvid u stvarne razloge tog straha od Putina: „Putin je pronašao način da održi moć i zadugo pošto mu istekne predsednički mandat 2024… To će biti kulminacija onoga što ljudi koji strateški planiraju protiv Rusije predviđaju već godinama: Vladimir Putin biće car svih Rusa i tokom naredne decenije i duže (…), a to će mu omogućiti da oblikuje događaje i planira unedogled.“
[adsenseyu4]
Nasuprot tome, piše dalje Stavridis, kada je on bio strateški planer u Pentagonu, „čestitali bismo jedni drugima ako bismo uspeli da iskonstruišemo strateški plan za samo pet narednih godina“, a i takvi planovi bi se „najčešće raspadali s promenom administracije“.
„Fascinantna je moć predviđanja i strateške vizije Vladimira Putina, a ove Stavridisove reči to i potvrđuju“, komentariše prof. Kajtez. „U tom smislu, Amerika zaista i treba da bude u strahu, tim pre što joj i njeni saveznici sve više izmiču kontroli, dok nasuprot tome, Putin situaciju drži pod kontrolom i pritom ima moćnog saveznika kao što je Kina. Zbog svega toga Zapad, realno, i jeste u problemu.“
Neraskidiva veza Moskve i Pekinga
„Zapad sad najviše brine to što će Putin i Si moći da prodube svoj ionako blizak odnos, s prednošću dugoročnog planiranja“, navodi dalje admiral Stavridis.
„Americi se sada sveti njen uvredljivi stav da je Rusija, najveća država na svetu, puka regionalna sila… Upravo se u takvom poimanju, koje se pokazalo kao potpuno netačno, i vidi nedostatak strateške vizije na Zapadu“, smatra Zoran Milivojević, ocenjujući da je Vašington „zakasnio s reakcijom“ i da „više nema mogućnosti da utiče na razvoj odnosa Moskve i Pekinga. Tim pre što i Rusija i Kina shvataju da sa Zapada nema prijateljstva, nego je cilj da se sruše i jedna i druga. Zbog toga su ove dve zemlje i sklopile koaliciju za samoodržanje i zaštitu svojih civilizacijskih i državnih vrednosti“.
„Strategija razdvajanja Rusije i Kine nema nikakve šanse da uspe“, saglasan je Ilija Kajtez. „Najviše što Amerika može da dobije jeste svojevrsna Jalta 2, podela interesnih zona u svetu umesto sadašnjeg shvatanja da je čitav svet njena interesna zona. Time bi se i pozicija same Amerike relaksirala, jer bi ogromna sredstva koja izdvaja za vojni arsenal, mogla da preusmeri u mnogo bitnije svrhe.“
„Jedino rešenje se nalazi u povratku izvornim principima međunarodnog prava, koji garantuju mir i stabilnost u svetu i pravedne i poštene odnose u kojima se uvažavaju interesi svih. Vidljivo je da većina država u svetu podržava takav pristup, iz prostog razloga što svi žele da se zaštite od samovolje i dominacije jedne sile“, zaključuje Zoran Milivojević.
Nikola Vrzić (Sputnik)
